VICOTEKA

Na času engleskog pismeni zadatak. Perica vadi neku hartijicu, a profesor uzvikne:
• Daj taj papir, uhvatio sam te!
Ovaj mu da papir i nasmeje se:
• Prazan je – 1 : 0 za mene!
Svi se smeju, a profesor otvara dnevnik, upisuje mu keca i kaže:
• Sad je 1 : 1.

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu.
Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče:
• Topola!!
Perica izvadi čokoladu i poče da jede.
• Pa je'l ti izlaziš u Topoli?
• Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Piroćanac se ispoveda, pa ga sveštenik pita:
• Šta si zgrešio?
• Ništa, samo sam prošle nedelje ukrao frezu ...
• Kaješ li se? - pita ponovo sveštenik.
• Što bi' se kajao, freza nova, novcijata ...

Učiteljica zadala temu za pismeni zadatak: „Da sam direktor ...“. Svi pišu, samo Perica ne piše. Učiteljica upita:
• Zašto ne pišeš, Perice?
• Pa, čekam sekretaricu.

Idu slon i miš preko visećeg mosta. Puče lijana, rasturi se most i oni padoše u reku.
Dok su se izvlačili na obalu, miš će ljutito:
• Pa jesam li ti rekao, budalo, da prelazimo jedan po jedan!

Dođe Perica kući, a mama ga pita:
• Sine, kako je bilo u školi?
• Napeto!
• Šta to pričaš, kako napeto?
• Tako, spasao sam učitelja!
• Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako?
• Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu!
• I ti si ga na to upozorio?
• Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

• Opet si noćas pričao u snu.
• Ma, pusti me ženo da makar noću i ja progovorim koju reč ...

Kako Piroćanac hrani kokoške?
• Prospe im po zemlji pšenicu, pa odozgo stavi staklo.

Kako se zove planina osam puta veća od Velebita?
• Velebajt

Hodala sam ulicom kad me je zaustavila izrazito neuredna žena, zapuštena i smrdljiva, zatražila je da joj dam nešto sitnine za hranu ... Izvadila sam novčanik i iz njega 500 dinara i pitala je:
• Ako ti dam ovaj novac hoćeš li kupti vino umesto večere?
• Ne, davno sam prestala piti - odgovorila mi je beskućnica.
• Hoćeš li otići u šoping umesto da kupiš hranu? - upitala sam je.
• Ne, ne gubim vreme po kupovinama - rekla je beskućnica - Vreme koristim u nastojanju da ostanem živa.
• Hoćeš li potrošiti novac u frizerskom salonu umesto na hranu? - pitala sam.
• Jeste li vi ludi? - odgovorila je beskućnica - Nisam bila kod frizera već 20 godina!
• Dobro - odgovorila sam. Neću vam dati novac, umesto toga vodim vas večeras na večeru sa mojim mužem.
Beskućnica je bila šokirana:
• Neće li se vaš muž ljutiti na vas zbog toga? Znam da sam prljava, a verovatno i užasno smrdim.
• Nema problema – odgovorila sam - Važno je da moj muž vidi kako izgleda žena kad odustane od šopinga, frizerskog salona i vina ...

U pola noći:
• Pa gde si sad pošla?
• Da vidim da li sam svuda po kući pogasila svetla.
• Aha, ponesi i meni jedno parče!