VICOTEKA

Sedi Pera u kafani, lagano pijucka rakiju, kad uletoše njegovi drugari na jutarnju pauzu. Svi naruče piće i počne priča, pa se Joza požali:
• Eh, ovaj moj gazda, taj me gazi, ne da mi da dišem od posla!
Paja klimnu glavom, a Rile dodaje:
• Šta misliš, da je ovaj moj bolji, taj bi da radim celog dana bez pauze!
Pera sluša, otpi rakiju pa se nasmeja:
• E, društvo, ko vam je kriv ... ja radim u opštini i ja sam na svom poslu Bog ...
Paja ga upita:
• Kako to misliš?
Pera slegnu ramenima:
• Svi znaju da postojim, al' me još niko nije video!

U apoteci:
• Dobar dan, pošto su one pilule za dan posle?
• 2500 dinara.
• Nisam mislila na pakovanje, treba mi samo komad ...
• Pa 2500 je komad!
• Ništa onda, dajte mi pelene ...

Idu dve cipele ulicom, vide čizmu, pa jedna kaže:
• Gledaj, eno žirafe!

Nije težak put do slave. Težak je put od slave do kuće.

• Fato, ti si idiotkinja.
• Aaaa, znam to.
• Čuj? ... A kako znaš?
• Pa da sam sa udala za hadžiju, bila bih hadžinica.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Mujo sav zadihan uleće kod doktora i viče još sa vrata:
• Doktore, pomagaj, Fata ima temperaturu!
Doktor ga pogleda preko naočara:
• Je l' visoka?
Mujo ga zbunjeno pogleda:
• Jok, bolan, znaš moju Fatu, mogu joj burek sa glave jesti!

Majka primeti neke čudne bele mrlje Perici na pantalonama i upita ga odakle su te mrlje. Perica se zbuni, poče da muca i reče majci:
• To je kad sam jeo sladoled, pa kapnulo ...
Na to otac iz prikrajka posavetova Pericu:
• Drugi put kad jedeš sladoled, skini pantalone.

Nemački ovčar ulazi u poštu, uzima formular za telegram i napiše:
• Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf.
Službenik na šalteru pogleda telegram i kaže:
• Ovde ima samo devet reči. Možete za istu cenu poslati još jedno "vuf"!
Pas na to odgovori:
• Ali onda poruka ne bi imala smisla!

Šta je to sreća u nesreći?
• To je kad te pregazi šleper pun deteline sa četiri lista!

Pita Lala Sosu:
• Je l', Soso, znaš li ti koja je životinjsko - biljna simbioza najbolja?
• Nemam pojma, Lalo – odgovara Sosa.
• Pa sarma, Soso.