Dece mi moje

Pita komšija mladu cigančicu: • Jesi li ti nevina? Ciganka odgovara: • Jesam bre, kako da nisam, deca da mi umru ako lažem ... !

• Doktore, boli me leva noga! • To ti je od starosti ... • Doktore, i desna je isto godište, pa ne boli!

Fata je imala ljubavnu aferu sa Mujom. Mujo ju je svakodnevno posećivao, dok jednog dana nisu začuli auto koji se zaustavio u dvorištu. Fata skoči iz kreveta, pogleda kroz prozor i poviče: • Bože, moj muž se ranije vratio sa puta! Mujo, odmah skači kroz prozor na ulicu i nestani! Mujo pogleda kroz prozor i reče: • Ne mogu, Fato. Pa vidiš da pada kiša! Fata se u očaju uhvati za glavu i krikne: • Mujo, ako nas moj muž zatekne, oboje će nas ubiti! Mujo iskoči iz kreveta, zgrabi svoju odeću, skoči kroz prozor na ulicu i nađe se u grupi maratonaca, koji su baš tog trena trčali pokraj Fatine kuće. Da bi prikrio svoj trag, Mujo im se pridruži. Nakon nekog vremena Muji se približi prvi maratonac i upita: • Kolega, da li maraton uvek trčiš go? Mujo: • Uvek. Tako je ugodno osetiti strujanje vetra dok sam go, i tako bolje osećam povezanost sa prirodom. Nakon nekog vremena Muji se približi drugi maratonac i upita: • Kolega, da li uvek trčiš maraton sa odećom ispod pazuha? Mujo: • Uvek. Tako praktično je imati odeću pri sebi. Kada stignem na cilj, mogu se odmah obući, sesti u auto i odvesti kući. Nakon nekog vremena Muji se približi treći maratonac i upita: • Kolega, da li uvek trčiš maraton sa kondomom na kurcu? Mujo: • Ne uvek, samo ako pada kiša.

Kakva je razlika između žene i teroriste? • Sa teroristom su pregovori mogući!

Potukla se dva čoveka na ulici. U sred tuče naiđe policajac, razdvoji ih i pita: • Kako se zovete? • Zoran Matić - kaže prvi. • Zoran Dragović! - kaže drugi. Policajac im na to ljutito kaže: • Sram vas bilo, braća, pa se bijete!

Ko kaže da u Srbiji nema reda? Red u pošti, red u baci, red u opštini, red u ambulanti, red u prodavnici, ...

Dođe Perica u crkvu da se ispovedi: • Oče, zgrešio sam. • Šta si uradio? • Spavao sam se sa kurvom. • Je l’ sa onom u knjižari preko puta? • Ne. • Je l’ sa gospođom u trafici na uglu? • Ne. • Je l’ sa konobaricom iz kafane u sledećoj ulici? • Ne. • Ma dobro, nije ni važno. Izmoli deset očenaša i nemoj više to da radiš. Izađe on na ulicu i kaže Ivici koji ga je čekao ispred: • Idemo Ivice, saznao sam tri nove adrese.

Direktor firme za izradu stolarije obilazi svoje radnike i pita jednog: • Koliko prozora možeš da napraviš za jedan dan? • Dva - odgovori ovaj. • Samo dva, ... zašto tako malo? Pa ja bih mogao da naprvim bar deset dnevno. • Pa, naravno da možete, gospodine direktore. Vi ste stolar, a ja diplomirani ekonomista.

• Draga, pozvao sam direktora na večeru. • Kako si mogao? Znaš da nemamo ništa u kući, ostala je samo jedna konzerva graška. • Sad je kasno, on sigurno dolazi. Nego, kad stigne ti reci da si pripemila pečenje sa graškom, a onda idi u kuhinju, razbij tanjir i reci: Do đavola, ispade mi pečenje u kantu za smeće. Ja ću onda reći: Daj barem taj grašak! Kada je direktor stigao, žena uradi kako su se dogovorili i ispusti tanjir. Muž poviče: • Kako si samo nespretna?! Sigurno si ispustila tanjir sa pečenjem? • Još gore, dragi, ispustila sam grašak!

Učiteljica kaže Perici: • Pobogu, Perice, tako si mali, a već pušiš! • Nije to ništa, učiteljice, ja sam već radio i one stvari. • Iju, pa koja je to SREĆNICA bila? • Ne sećam se, bio sam mrtav pijan!

• Da li ti imaš auto? - upita Perica vaspitačicu u vrtiću. • Ne, nemam - odgovori vaspitačica. • Zašto? - znatiželjno će Perica. • Pa, ... zato što nemam novca da kupim auto! - tužno će vaspitačica. • To je zato što se po ceo dan igraš sa decom, a ne ideš da radiš i zaradiš pare, kao moja mama! - mudro zaključi Perica.