VICOTEKA

Pita komšija mladu cigančicu:
• Jesi li ti nevina?
Ciganka odgovara:
• Jesam bre, kako da nisam, deca da mi umru ako lažem ... !

Gleda se Crnogorac u ogledalu i kaže:
• Da mi je brada kraća za dva centimetra, bio bih pravi Njegoš!
Pa zagleda svoju frizuru:
• Da mi je kosa za dva centimetra kraća, bio bih pravi car Lazar!
A žena mu kaže:
• Da ti je polni organ za dva centimetra kraći, bio bi prava carica Milica!

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.

Dođe čovek pred svetog Petra i umire od smeha:
• Što se smeješ, čoveče? - upita ga sveti Petar.
• Kako da se ne smejem, oni dole me još uvek operišu!

Razgovaraju dva studenta:
• Kad obično ideš da spavaš?
• Šta znam,  pa tako ... oko dva, pola šest ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Direktor kaže sekretarici:
• Jeco, vidim da si dala otkaz?
• Da, dala sam.
• Zar misliš da će ti biti bolje u novoj firmi?
• Pa, sad, ... ne znam da li će biti bolje, ali sigurna sam da će biti češće - odgovori sekretarica!

• I, majstore, kakve su vesti?
• Ovako, imam dobru i lošu vest!
• Uf, 'ajde daj prvo lošu.
• Mora ceo motor da se menja!
• A dobra vest je ...?
• Prošla me je prehlada!

Mujo, poznati lovac, uđe u kafanu i svi navale na njega da im ispriča neku priču. Nakon par lovačkih, Mujo predloži opkladu da mu svi plate piće kad god zatvorenih očiju pogodi koja je životinja ubijena i kojim oružjem. Zavežu mu oči, donesu prvu životinju, Mujo pipka kožu, pipka rupu i ispali:
• Medved, ubijen kalibrom 308.
Naravno, pogodio je, dobio piće i tako nastavio cele noći. Pred jutro, mrtav pijan, nekako dotetura do kuće, uvali se u krevet i zaspi. Kada se probudio, pred ogledalom ugleda masnicu na oku i pozove Fatu:
• Fato, bona, jesam se opio, al’ se ne sećam da sam se potuko ... Otkud ova masnica?
Fata se izdere na njega:
• Kako otkuda, budaletino, ja sam te raspalila noćas! Doš’o si mrtav pijan, lego kraj mene, gurnuo mi ruku u gaćice i kad si me ispip’o rek’o si: Tvor, ubijen sekirom!

• Gde ideš to baba?
• Idem do groblja sine.
• A, je l' se vraćaš?

Priča Mujo Hasi:
• Zamisli, Haso, komšija je pozvonio na moja vrata u tri ujutro. Toliko sam se uplašio da mi je bušilica ispala iz ruke ...