Šta ti je život

• Šta ti je život ... sunce, voda, sitan pesak, ... • Dodaj mi pivo, mešaj taj malter i ne seri više.

Zašto muške bebe više plaču kad se rađaju? • Zato što znaju da će proći još mnogo vremena dok ponovo ne vide pičku.

Šta rade četiri policajca u autu? • Tuku se ko će da sedi do prozora!

Hvali se komšinica: • Moja kćerka je imala dva prosca, bankara i biznismena. • Pa, koji se usrećio? • Bankar, udala se za biznismena!

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici: • Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava. Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita: • Šta ti, čoveče, radiš tu? Majstor iz ormara odgovara: • Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?

Zašto je Džej postao pevač? • Nije mogao da dohvati kontejner.

Kako se zove nauka o prostitutkama? • Makroekonomija.

Ženi Piroćanac sina i dolazi mu rođeni brat na svadbu. Poneo belu kovertu i u njoj na ceduljici piše: • Dođem ti 100 evra. Posle par godina njegov brat ženi sina. Sad ovaj isto poneo belu kovertu i na ceduljici napisao: • Sad smo kvit.

Dosadilo bubnjaru da sluša viceve o bubnjarima i reši da promeni instrument. Odluči se za harmoniku i ode da je kupi. Kaže on trgovcu: • Dajte mi onu veliku sivu harmoniku. Trgovac: • Vi ste bubnjar, zar ne? • Pa da, kako znate? • To nije harmonika, nego radijator!

Učitelja, koji je sedeo pored peći, deca pitala razne stvari. Njemu dosadilo pa im kaže: • Kad hoćete nešto da mi kažete prvo u sebi izbrojte do 100. Mali Perica to ozbiljno shvatio. Učitelj ga vide kako miče usnama i pita ga šta mu je? A Perica će: • ..., 97, 98, 99, 100, učitelju gori Vam kaput.

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis: • Pa, šta je ovo? - pita on. • Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva. • Kako nagluva? - pita komšija. • Pa lepo, nagluva, slabo čuje. • A, bi li mi je pozajmila na jedan dan? • Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva. Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu: • Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz! • Kako, šta je bilo? - pita ona. • Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ... • A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!