VICOTEKA

Hvali se osamdesetogodišnji deda svom doktoru kako mu je žena koja je 60 godina mlađa od njega ostala trudna i da će ubrzo postati otac. Doktor potapša starog dedu po ramenu pa reče:
• Da ja tebi, deda, ispričam jednu malu priču: Bio jedan lovac i jedno jutro ode on u lov na medvede. Kad je naleteo na velikog medveda on potegne za puškom i tad primeti da je umesto puške poneo kišobran ali on svejedno uperi kišobran u medveda i na njegovo čudo kišobran opali i ostade medved na mestu mrtav ...
• To je nemoguće! – prekide ga deda – mora da je tu bio još neko. Sigurno je neko opalio iza njegovih leđa a da on nije ni znao!
• Upravo tako deda, o tome ti pričam.

Hrabrost je kada dodeš kući u sred noći dobro pijan, žena te čeka sa metlom u ruci, a ti je upitaš:
• Čistiš ili se spremaš negde da odletiš?

Branilac vozača koji je naleteo na pešaka i pobegao obrazlaže pred sudom:
• Gospodine sudija, povređeni je verovatno bio neoprezan. Moj klijent je iskusan vozač. Vozi više od dvadeset godina!
• Ako govorimo o iskustvu - umeša se protivnički advokat - onda moram reći da je moj klijent pešak već više od pedeset godina ...

Da su otvorili Lidl u Prizrenu, penzioneri iz Srbije bi za dva sata pregazili Kosovo.

Da bi žena nabacila perje, prvo mora nekoga da očerupa!

Kaže Fata Muji:
• Uvek kad stanem na kućnu vagu, obavezno uvučem stomak ...
Mujo:
• Aaa? Pa je l' to pomaže?
• Pomaže, moj Mujo, ... pomaže ... da vidim vagu!

Davio se jedan čovek i vikao kako ne zna da pliva i da mu treba pomoć. A Crnogorac sa obale mu odgovori:
• Šta se dereš jado, ne znam ni ja da plivam, pa ne vičem!

Budi se Mujo nakon opercije i na pitanje lekara kako se oseća odgovara:
• Pa dobro, samo ne osećam noge.
• E, morali smo da ih operemo.

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

U vojsci bio neki vojnk kojeg niko nije mogo da zezne. Čuo za njega i kapetan pa kaže:
• Ja ću njemu da pokažem!
Sutradan ga zovne u kancelariju i ovaj dođe. Kapetan mu reče:
• Vojniče, imam posao za tebe.
Ustane kapetan, okrene se, naguzi i prdne kolko god je mogao, pa reče vojniku:
• Uzmi ovo, odnesi na poštu i pošalji na ovu adresu.
Vojnik ga samo pogleda, salutira i ode. Nakon 15 minuta on se vraća kapetanu, okrene se, skine pantalone, prdne i kaže:
• Gospodine kapetane, pošta je zatvorena, vraćam Vam pošiljku nazad!

Zašto se plavuši svakog dana ispune sve želje?
• Zato što ima zlatnu ribicu.