VICOTEKA

Prvog januara, ujutro, policajac je na konju sedeo ispred semafora, a pored njega se dovezao Perica na svom novom, novcatom biciklu. Policajac kaže Perici:
• Baš lep bicikl! Je l' ti to Deda Mraz doneo?
Perica odgovori:
• Da.
• Paaa, sledeće godine reci Deda Mrazu da ti stavi štop-svetla na bicikl! - reče pandur i poče Perici da piše kaznu od 1.000 dinara.
Perica uzima kaznu i, pre nego što se odvezao, kaže:
• Uzgred, baš lep konj! Da li vam je to Deda Mraz doneo?
Kao, da bi učinio Perici, pandur kaže:
• Da, da, on mi je doneo.
A Perica će:
• Sledeće godine reci Deda Mrazu da stavi kurac ispod konja, umesto iznad.

Natpis na zubarskoj ordinaciji:
• Bog Vam je dva puta dao zube, treći put će skupo da Vas košta.

Mali Kinez plače i pita oca:
• Tata, tata, je l' mogu da uzmem iPhone?
• Ne možeš, sine, ostavi to!
• Ali tataaa, pa ja sam ga napravio!

U nekoj lekarskoj ordinaciji:
• Doktore, počeo sam da sanjam veverice kako igraju fudbal ...
• Ma, nije to ništa strašno. Evo, prepisaću ti ove pilule, redovno da ih piješ i snovi će nestati.
• Dobro, ali počeću od sutra da ih pijem, ... noćas je finale!

Perica priča Ivici:
• Tata je rekao komšinici da je dobra riba.
• I, ... šta se posle desilo? - upita Ivica.
• Pa ništa, ... samo mu je mama polomila pribor za pecanje.

Perica upita mamu:
• Kada ljudi umiru, da li se pretvaraju u prašinu?
• Da.
• Au, onda je neko umro ispod mog kreveta.

Teškom mukom planinar se popne do vrha Kopaonika. Kuca na vrata neke male planinske kućice. Čuje se dečji glas:
• Da?
• Da li ti je tata tu?
• Nije, izašao je kad je došla mama.
• Znači, mama ti je tu?
• Nije, izašla je kad sam ja došao.
• Pa zar vi nikada niste zajedno? - pita zbunjeno planinar.
• Jesmo, ali u kući. Ovo nam je poljski WC.

Mokre Mujo i Haso. Mujo to radi normalno, pravolinijski, a Haso kao iz tuša:
• Kako to pišaš, bolan? - upita Mujo.
• Ma, znaš da je Fata gadljiva, pa ga vazda nabije na viljušku - odgovori Haso.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Učiteljica pita decu:
• Deco, znate li šta je to otrov za miševe?
A, Perica će ladno:
• To ti je učiteljice, mačka u prahu!

Pita Perica tatu:
• Tata, tata, a koliko košta venčanje?
• Ne znam, sine, ja svoje još uvek otplaćujem!