VICOTEKA

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju.
• Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo?
• Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika.
• Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi?
• Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom.
Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat.
• Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene.
Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio:
• Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat.
• Odlično! Kazni ga da se nauči pameti.
• Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba.
• Tim bolje - kaže šef.
• Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi.
• Gradonačelnik?
• Važniji.
• Poslanik?
• Važniji.
• Predsednik vlade?
• Ma, još važniji.
• Dobro - kaže šef - pa ko je?
• Ja mislim da je Bog.
• Zašto misliš da je Bog?
• Šefe, šofer mu je Papa!

• Zašto ste tako zabrinuti, komšija - upita konobar svog stalnog gosta.
• A, i ti bi bio da ti sin napravi dete kućnoj pomoćnici ...
• Ne sumnjam, ali koliko znam, vaš sin ima samo pet godina ...
• Da, ali je ipak znao iglom da izbuši sve kurtone koje je našao u mojoj sobi.

Čuvajte zdravlje, ker kada se jednom razbolite, sav viski iz kuće ode doktorima.

Kad god upoznam dobru ribu, ili je ona udata, ili sam ja oženjen.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Kako ćemo? - pitanje koje povezuje frizere, prostitutke i ljude kojima fali ideja!

Žali se čovek lekaru:
• Doktore, kad god se ujutru probudim, prvih pola sata loše se osećam.
• Navij budilnik pola sata kasnije! - mirno mu odgovori doktor.

Mujo i Haso otišli na kafu u obližnjoj kafani. Kad su usluženi, prvi je srknuo Mujo, ali pošto je kafa bila previše vruća, on opeče jezik i suze mu udariše na oči, a Haso ga pita:
• Bolan Mujo, što plačeš?
• Ma setio sam se pokojne matere, mnogo je volela kafu.
Zatim i Haso srkne kafu, ali se i on opeče pa i njemu udariše suze.
• A što ti plačeš?
• Ma, setio sam se pokojnog oca, jebo ti on mater, što ne reče da je kafa vruća ...

Ulazi mladić prvi put u teretanu i pita instruktora:
• Na koju spravu da idem da privučem žene?
• Idi na bankomat, on je tu ispred ...

Kako se zove najbolji japanski kreator?
• Sašimi Sako!

Kaže žena programeru:
• Dragi, ja hoću da imamo dete.
Programer:
• OK, lezi, sad ću da ga instaliram!