VICOTEKA

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju.
• Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo?
• Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika.
• Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi?
• Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom.
Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat.
• Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene.
Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio:
• Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat.
• Odlično! Kazni ga da se nauči pameti.
• Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba.
• Tim bolje - kaže šef.
• Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi.
• Gradonačelnik?
• Važniji.
• Poslanik?
• Važniji.
• Predsednik vlade?
• Ma, još važniji.
• Dobro - kaže šef - pa ko je?
• Ja mislim da je Bog.
• Zašto misliš da je Bog?
• Šefe, šofer mu je Papa!

Ušao Mujo u autobus i kondukter mu kaže:
• Hajde Mujo, kupi kartu.
Mujo odgovara:
• Neće Mujo kupiti kartu!
Kondukter:
• Moraš bolan, Mujo, ili će te policajci prebiti!
Mujo opet:
• Neće Mujo kupiti kartu!
Panduri ga prebiju i kažu:
• Mujo, mi te isprebijasmo a ti i dalje nećeš da kupiš kartu!
Mujo:
• Neću, imam mesečnu!

• Perice, odakle ti taj prsten? - pita majka.
• Našao sam ga na ulici!
• Pa zašto ga nisi odneo policiji?
• Pa, nisam smatrao da je to potrebno - na to će Perica.
• Šta? Nisi smatrao da je to potrebno! Zbog čega?.
• Pa zato što je na prstenu ugravirano: "ZAUVEK TVOJ".

Skupile se životinje u šumi da se takmiče u pričanju viceva. Prethodno se dogovore da ubiju onoga čijem se vicu ne budu svi smejali. Prva počne lisica. Ispriča vic i na kraju svi se smeju, osim mede, pa ubiju liju. Zatim dođe vuk. Ispriča vic, svi ćute, samo se meda smeje. Pitaju ga ostali:
• Šta je, medo, što se smeješ?
Meda će:
• Ala je bio dobar onaj lijin!

Kupili Perici bicikl. Napravivši jedan krug, Perica kaže:
• Mamaaa, vidi! Vozim bez jedne ruke!
Posle izvesnog vremena, Perica se opet javi pred kućom:
• Mama, vidi ... vozim bez obe ruke.
Malo kasnije:
• Mamaaa! Vidi vozim bez ruku i bez nogu!
I na kraju:
• Mama, vidi, vozim bez zuba ...

Zove me tetka iz Nemačke:
• Sine, treba li ti para?
• Treeebaaa ...
• Pa, zaradi sine, ... zaradi ...

• Mama, a što se tetkina ćerka zove Ruža?
• Zato što tetka voli cveće, zlato moje.
• Mama, a šta ti voliš?
• Đokice, ne budi dosadan.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pregleda doktor pacijenta, pa mu kaže:
• Vaša bolest mi se uopšte ne dopada.
Pacijent mu odgovori:
• Žao mi je, ali nemam bolju!

Kako je lepo videti devojku koja je iz opanaka uletela u štikle, pa gazi gradom k`o jelen sa reumom.

Pričaju dve babe, kaže jedna:
• Znaš li da je Stanojka umrla u snu?
• Juuuuuu, al' će da se iznenadi kada se probudi!