VICOTEKA

Šef kaže novoj sekretarici:
• Ne znate stenografiju, ne umete da kucate na tastaturi, niste učili strane jezike ... pa šta Vi uopšte znate?
• Znam da radim prekovremeno!

Na ribljoj pijaci:
• Pošto Karaš?
• Karam besplatno gospođo, a ovo su babuške!

Dođe Mujo kod Hase u posetu. Posle večere i prijatnog druženja ponudi mu Haso, da prespava kod njega, ali ...
• Kod Fate ne možeš spavati, kod mene isto tako ne, jedino možeš  spavati kod bebe, - kaže Haso.
• Pa, neću spavati kod bebe! - odgovori mu Mujo, - daj ti meni jastuk pa ću leći u kupatilo u kadu, biće sve u redu!
I tako legne Mujo u kadu i zaspi. Drugi dan rano ujutro probudi ga neko. U kupatilo dođe prelepa devojka duge crne kose, dugačkih nogu i velikih sisa.
• Zdravo, - kaže ona, - ja sam Beba!
• Zdravo, - kaže Mujo, - ja sam idiot.

Fata se naveče pred televizorom počne umiljavati Muji i šapne mu na uho:
• Mujo moj ... moram t’ reć’ nešto ... uskoro nas više neće biti samo dvoje u kući ... biće nas troje!
Mujo oduševljeno pogleda u Fatin trbuh i reče:
• Jao, Fato, mašala ... de da te poljubim! Kako znaš?
Fata još tiše reče:
• Nazvala me mater jutros i rekla da nam dolazi u goste.

Komšija se posvađao sa ženom i isključio wi-fi.
• Pa komšo, brate, kakve veze ja imam sa vašom svađom?

Psihijatar možda i može da pomogne, ali je psovanje jeftinije.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Razgovaraju dva policajca i pita jedan drugog:
• Ge si ti rođen?
• Kod kuće, a ti?
• Ja sam u bolnici.
• A što, šta ti je bilo?

Otišli Fata i Mujo u Ameriku. Dali im Amerikanci sve, samo im rekli da kad dobiju dete moraju dati neko američko ime. Rodila Fata sina i otišao Mujo da ga upiše u knjigu rođenih. Kada se vratio pita Fata:
• Kako mu je ime?
• Sjedinjene Američke Države - odgovori Mujo!
• Pa kako ćemo ga zvat, bolan Mujo?
• Esadeee, Esadeee, ...

Kaže žena programeru:
• Dragi, ja hoću da imamo dete.
Programer:
• OK, lezi, sad ću da ga instaliram!

• Ćale, zašto se seka zove Sofija?
• Pa zato što smo je napravili u Sofiji, u Bugarskoj.
• Aaaha, hvala!
• Nema na čemu, Stefan Braune!