Znam da radim prekovremeno

Šef kaže novoj sekretarici: • Ne znate stenografiju, ne umete da kucate na tastaturi, niste učili strane jezike ... pa šta Vi uopšte znate? • Znam da radim prekovremeno!

Perica se dere iz bašte: • Mama, mama neka grozna krtica nam uništava baštu! • Ubi je, zakolji je, spali je, baci je u reku! Posle deset minuta, mama upita pericu: • Jesi li ubio onu krticu? • Ne - odgovori Perica - Gore od toga. • Zapalio? • Još gore od toga. • Bacio u reku!? • Ne, živu sam je zakopao!

Vreme je novac, reče konobar i račun sabra sa datumom.

Kaže žena programeru: • Dragi, ja hoću da imamo dete. Programer: • OK, lezi, sad ću da ga instaliram!

Kad već pijem zbog tebe, dođi bar da platiš račun!

Dva pedera u "poslu", kad će jedan od njih: • Brate, ja bi sišo. • Pa siši, ko ti brani!

Učiteljica pita Pericu: • Ko je bio Mocart? • Svestrana ličnost. On je komponovao muziku za Nokiju. Bio je poslastičar, izmislio je Mocart kugle, a voleo je i da se kladi.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pričaju tri babe kako im je pre bilo dobro u životu. Priča prva: • Joooj, pre su mogli da se kupe ogromni, debeli krastavci - i rukom slikovito pokazuje dužinu i debljinu. Druga s razumevanjem klima glavom i nastavlja: • Ma znam, i mogao se kupiti odličan luk nekada davno - i rukama pokazuje kao da drži dve velike glavice luka. Treća, koja je bila malo gluva, reče: • Ne čujem vas baš najbolje, al’ savršeno se sećam frajera o kom pričate!

Razgovaraju dvojica penzionera: • Sećaš li se kada smo ono u vojsci dobijali brom da ne bismo jurili ženske? • Sećam se. • E, pa izgleda da je počelo da deluje.

• Ko smo mi? • SRBI! • Šta hoćemo? • PETICIJU PROTIV RIJALITIJA! • Kad hoćemo? • Evo samo da vidimo koga će da izbace.