VICOTEKA

Stoje dva čoveka na santi leda. Kaže jedan:
• Vidi, spaseni smo!
• Kako znaš?
• Evo ide Titanik.

Dođe vlasnik staračkog doma i kaže penzionerima:
• Gde ste lavovi!?
Pitaju ga oni:
• Je l' ti mi to, Boga ti, ličimo na lavove?
• Ma jok, nego svaki put kad ja dođem, neko rikne.

Stoji kapetan ispred čete i priča vojnicima:
• Danas ćemo učiti šta je to tup udarac. ... Tup udarac je kada uzmem kamen, bacim ga na gore i on kad padne nazad, čuće se "TUP"! E, to se zove tup udarac.
Svi ćute, samo se Ciga javi:
• A šta, drug kapetan, ako ja uzmem kamen, bacim ga u vodu i čuje se "BUĆ"?
• Slušaj, Cigo! Nemoj da mi mešaš rodove! U pešadiji je "TUP", a "BUĆ" je u mornarici!

Šta dobijete kada ukrstite muvu i slona?
• Nobelovu nagradu.

Zašto Crnogorci ne organizuju Velikog brata?
• Zato što ne mogu da pronađu toliko ljudi koji se ne poznaju.

Zaustavi pandur čoveka i kaže:
• Dokumenta, molim!
Ovaj mu da dokumenta, pandur ih gleda, prevrće i na kraju ga pita:
• Gospodine, a šta ste vi po zanimanju?
Ovaj kaže:
• Biohemičar.
A pandur ga na to upita:
• Pa, dobro, a šta ste sada?

Pita učiteljica Pericu:
• Da li ti tata još uvek pomaže oko domaćeg zadatka?
• Ne više. Ona prethodna jedinica ga je totalno slomila!

Priveli Lalu kod sudije za prekršaje, tužila ga železnica Zbog zaustavljanja voza, pa da plati svu štetu koju je prouzrokovao putnicima zbog kašnjenja. Sudija:
• E moj Lalo, pa kako ti je palo na pamet da imaš seks na pruzi? Mogao te je pregaziti voz, sva sreća pa je mašinovođa dobro odreagovao.
• E moj gospon sudija, ta 'vako Vam je to bilo: Hukćem ja, hukće voz, hukćem ja, hukće voz, hukćem ja, hukće voz, ... ko je mog'o taj je stao.

Da li smem veš koji se pere na 30 stepeni da iznesem napolje da se suši na 40 stepeni?

Šta je Zmaj?
• Zmaj je legendarno čudovište koje se hranilo devicama. Poslednji je umro od gladi.

Mladi bračni par se uselio u tek kupljeni stan. Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena pogleda kroz prozor i spazi komšinicu kako širi veš na svom balkonu.
• Kako joj je prljav veš! Ne mogu da verujem. Pa isto kao da ga nije ni oprala - rekla je - možda joj je loš prašak, a možda uopšte i ne zna da pere, jadnica.
Muž je ćutke posmatrao, i činilo se da ga to nije zanimalo. Ali svaki put kad je komšinica širila veš, padali bi isti komentari. Iz dana u dan.
Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kad je videla da je komšinicin veš čist kao sneg. Reče mužu:
• Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je samo naučio?
Muž odgovori:
• Niko! Ja sam oprao naše prozore.