VICOTEKA

Dođe Mujo kod Hase, a on izvadio „onu stvar“ i greje je na peći.
• Pa šta to radiš, bolan Haso?
• Treniram fiziku.
• Pa šta ti je to?
• Kažu da kada zagreješ neko telo – ono se širi, a kada hladiš – ono se skuplja, pa eto i ja eksperimentišem da vidim da li je to istina.
• Dobro bolan, a gde ti je Fata?
• Pa u frižideru, ... i ona trenira!

Mujo govori Hasi:
• Moja žena je anđeo!
A Haso će njemu:
• Blago tebi, moja je još živa!

Očitali su mi struju i sada mogu da upalim ... sveću!

Doživeo Lala kliničku smrt. Čim je došao sebi, sjate se razne tajne službe. Prvo ruska. Pitaju ga:
• Ima li Boga?
Lala kaže:
• Ima.
Rusi mu plate milion rubalja da ne priča da ima Boga. Onda do njega dospe tajna služba Vatikana i pita ga:
• Da li ima Boga?
• Nema - kaže Lala.
Papini izaslanici mu daju milijardu evra da ne priča da nema Boga. Onda dođe CIA i pita Lalu:
• Ima li Boga?
• Ima - kaže Lala - al' je crnac!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Muž kaže ženi ujutro, pre odlaska na posao:
• Kad se obrijem, osećam se 10 godina mlađi!
• E, nećeš se ti više brijati pre odlaska na posao.
• Nego kad?
• Uveče, pre spavanja.

Gostuje Mujo na televiziji BiH:
• Dakle Mujo, Vi ste pjesnik?
• Da, ja sam pjesnik ...
• Amater?
• A mater nije, ona je domaćica, malo oko bašte i tako.

Toliko su me puta izdali, da se sada osećam kao garsonjera!

Umilnim glasom, majka reče Perici:
• Sine, ne ljuljaj baku, ... nije se zato obesila!

Navalio Mujo na Fatu u krevetu i kad su završili, zapali Mujo cigaru, lijepo se namjesti i ponosno upita Fatu:
• Onda, Fato, kakav sam ja u krevetu?
Fata promrmlja poluglasno:
• Ko vulkan, moj Mujo ...
Mujo se zadovoljno nasmija:
• Ih, ko vulkan, šta kažeš ba, tako sam dobar?
Fata se okrenu prema njemu:
• Jok, bolan Mujo, nego se aktiviraš svakih pet godina!