Skreni levo

Danas u taksiju, taksista razvezao jezik ...: • Volim ovaj posao, sam svoj gazda, nema nikog da mi govori šta da radim ... • Skreni levo - rekoh kratko!

Zašto plavuša nosi sat oko noge? • Da ide u korak s vremenom!

Piše Fata majci: • Draga mama, mi smo dobro. Bili smo u nedelju u Doboju na vašaru i kad smo krenuli kući, naišli neki mangupi, mene silovali, a Muju pretukli. Piše Fata majci za nedelju dana: • Draga mama, mi smo dobro. Bili u nedelju u Travniku na vašaru i kad smo krenuli kući, naišli neki mangupi, mene silovali, a Muju opet pretukli. Sledeće nedelje Fata ponovo piše majci: • Draga mama, mi smo dobro. U nedelju će u Tesliću vašar. Ja bi išla, a Mujo se nećka!

Razgovaraju žena i muž: • Dragi, kada bih ja umrla da li bi se ti ponovo oženio? • Sigurno ne bih! • A zašto? Zar ti nije lepo u braku? • Naravno da mi je lepo ... • Pa, zašto onda nećeš da se oženiš? • U redu, onda ću se ponovno oženiti ... • Ipak, dakle, hoćeš? I spavaćeš sa njom u našem krevetu? • A gde bi smo inače spavali? • A hoćeš li i moje slike da zameniš njenim slikama? • Mislim da hoću, to mi se čini logičnim ... • A hoće li ona da vozi moj auto? • Ne, nema vozačku!

Pričaju tri babe kako im je pre bilo dobro u životu. Priča prva: • Joooj, pre su mogli da se kupe ogromni, debeli krastavci - i rukom slikovito pokazuje dužinu i debljinu. Druga s razumevanjem klima glavom i nastavlja: • Ma znam, i mogao se kupiti odličan luk nekada davno - i rukama pokazuje kao da drži dve velike glavice luka. Treća, koja je bila malo gluva, reče: • Ne čujem vas baš najbolje, al’ savršeno se sećam frajera o kom pričate!

Moj psihijatar je žena, koja je toliko zgodna, da ću još neko vreme da se pravim lud.

Utrči Haso u kafić: • Mujo! Neko ti je ukrao auto! • Jesi li video ko je to bio? • Ne, ali zapisao sam registraciju.

Dolazi Mujo u bioskop i kupi jednu kartu za film. Posle dva minuta, dolazi i kupuje još jednu, i tako nekoliko puta. Prodavac ga upita: • Pa šta će vam toliko karata za jedan isti film? • Znam ja da je dovoljna i jedna, nego onaj kreten na vratima uvek pocepa kartu kada mu je dam.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Hrabrost je kada dodeš kući u sred noći dobro pijan, žena te čeka sa metlom u ruci, a ti je upitaš: • Čistiš ili se spremaš negde da odletiš?

Fata se tužno obrati Muji: • Mujo, pa ti mene uopšte više ne voliš. Nekada si mi redovno donosio cveće, a sada ništa! • Pa, ... ne radim više na groblju - odgovori Mujo.