VICOTEKA

Ko radi ne boji se da će mu gazda biti gladan.

Radiša i Radojka se posvađali, lete teške reči i po neki tanjir, pa se Radojka rasplaka:
• Ti men' nikad ne kažeš izvini kad zajebeš nešto!
Radiša izbegne jedan tanjir pa pokunjeno kaže:
• Dobro Radojka, izvini ...
Radojka zgrabi još jedan tanjir i zafrljači ga na Radišu:
• Najlakše je reći izvini ...!

Kada Čak Noris pogleda u nebo oblaci počnu da se znoje. Neki to zovu kiša.

• Dokle ćete?
• Eee, moj taksisto, .. i ja sam bih voleo da znam gde je moj život krenuo ... voleo bih da znam pravac u ovom lavirintu života ...
• Do mosta znači, ...?

Dođe deda kod popa da mu se ispovedi i kaze:
• Pope, pre neki dan baba se nagnula u zamrzivač i meni došlo nešto, ja mrknem babu, jel to greh?
Pop:
• Ne, nema tu ništa grešno, to je priroda i tako treba da bude.
Sutradan dođe i baba pa kaže:
• Pope, pre neki dan ja se nagnula u zamrzivač da vidim nešto a deda navalio, a meni sve onako dobro, jel to greh?
Pop:
• Ne naravno, bio je i tvoj muž juče i njemu sam rekao da je to prirodno i ne treba da brinete.
Baba:
• A da li smo i dalje dobrodošli u crkvu?
Pop:
• Naravno ...
Baba:
• Dobro, jer u Merkator više nismo ...

Učiteljica kaže Perici:
• Pobogu, Perice, tako si mali, a već pušiš!
• Nije to ništa, učiteljice, ja sam već radio i one stvari.
• Iju, pa koja je to SREĆNICA bila?
• Ne sećam se, bio sam mrtav pijan!

Njih dvoje razgovaraju, ona:
• Je l' ti izgledam debelo u ovim pantalonama?
• Hoćeš li se ljutiti ako ti kažem istinu?
• Ne, neću, reci ...
• Jeb'o sam ti prijateljicu ...

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Muž kasno dolazi kući i zatiče poruku od žene zakačenu na frižideru:
• Ne mogu više! Ovo više ne funkcioniše, zbogom!
Muž u čudu, otvara frižider, svetlo radi, pivo je hladno, i misli:
• Šta joj je? Šta ne funkcioniše?

• I tako ti ja, bolan Haso, sednem u avion i pravac Frankfurt. Kad za pola sata pojavi se neka raja, zauzeše avion i kažu da su otmičari. A mene baš zabole, ono, ... nije moj avion, briga me, 'ladan k'o Clint Eastwood. Bejah miran sve dok nisu krenuli silovati jednu žensku. Tu je meni puk'o film. Dig'o se ja i dreknem, onako k'o šerif: Pustite je! I pustili je na miru, ali postavili meni ultimatum:
• Il' skačeš, il' te svi guzimo!?!
Haso se sav uživio u priču:
• I, jesi l' skak'o?
• Jesam, ... malo u početku, ... dok mi se guzica nije razradila!

Kaže frajer Piroćanac:
• Volim skromne cure, šetnja po parku, klupica ...
A riba će na to:
• Neka, platiću ja kafu, jeftinija je od upale krajnika ...