Racija u kafiću

Policija napravila raciju u kafiću i pitaju nekog nadrogiranog tipa što će mu nož, a on odgovara: • Pa, za svaki slučaj, ako neko donese tortu.

Pita baka, unuka: • Sine, kako se, beše zove, onaj Nemac što nam sakriva stvari po kući? • Alchajmer, bako, Alchajmer - odgovori unuk!

Kaže Milanče ocu: • E, stari, kada bi ti prodao onu njivu, dole u lugu pored Jasenice, pa da mi daš pet 'iljada evra da snimim CD ... • A da ja tebi dam dvesta evra, pa ti idi snimi glavu - odbrusi mu Radisav.

Ćaskamo uz kaficu moj prijatelj Li i ja, pa ga ja pita: • Brate, Li, zar tebe ne nervira to što pričaju da svi Kinezi liče jedan na drugog? Kaže on meni: • Li je otišao po pivo i cigare, a ja sam mu žena!

Šeta čovek malo dete parkom. Dete počne da plače i plače ... a čovek na to krene mirnim, brižnim glasom: • Smiri se Pero, smiri se Pero ... Priđe mu jedna žena i kaže: • Ah, vi ste baš jedan brižan otac! A koliko godina ima mali Pero? A čovek će na to: • Ne, ja se zovem Pero.

Pukla cev u doktorevoj kući. Doktor telefonom zove poznanika vodoinstalatera: • Sedaj u auto i dolazi odmah! Pukla je cev u podrumu, sve pliva u vodi ... • Ne mogu sada nikako, znaš da danas slavimo. Tu su nam deca i cela rodbina. Nazovi nekog drugog ... • Bogami kad se tebi neko razboli u familiji, uvek mene zoveš i ja uvek dođem! • U pravu si, odmah dolazim ... Vodoinstalater stiže do doktoreve kuće i otvori vrata što vode u podrum. Sa trećeg stepenika baci dva aspirina u vodu i reče: • Ako do ponedeljka ne spadne, zovi me ponovo.

Kako se zove nauka o prostitutkama? • Makroekonomija.

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita: • Koliko je ovaj kolač? • 100 dinara. • Dobro, koliko je ovaj? • 120 dinara. • A ovaj? • 150 dinara. Čovek se iznervira i kaže: • Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači? • Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Dođe Perica kući, a mama ga pita: • Sine, kako je bilo u školi? • Napeto! • Šta to pričaš, kako napeto? • Tako, spasao sam učitelja! • Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako? • Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu! • I ti si ga na to upozorio? • Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

Mladenci došli da stanuju kod mladinih roditelja. Već prvog dana njen brat prvi siđe na doručak. • Mama, jesu li seka i njen muž još uvek u sobi? • Jesu. • Ja mislim ... • Nema ti šta da misliš! Doručkuj brzo i gubi se u školu! Kad se popodne vratio iz škole, dečak ponovo upita: • Mama, da li su seka i zet još u sobi? • Jesu. • Ja mislim ... • Nema šta ti da misliš! Sedi tu ručaj i ćuti, a posle možeš da ideš kod Steve da se igrate! Kad se pred veče vratio kući, odmah upita: • Da li su seka i zet sišli? • Još nisu! • Ja mislim ... • Dobro, ajde da čujem šta to misliš! • Pa eto, sinoć sam čuo kad je seka rekla zetu da ode u kupatilo i donese vazelin ... pa sve nešto mislim da zet nije greškom uzeo moj super lepak ... vidim da ga nema na polici, a ... vazelin je i dalje na polici!