VICOTEKA

Policija napravila raciju u kafiću i pitaju nekog nadrogiranog tipa što će mu nož, a on odgovara:
• Pa, za svaki slučaj, ako neko donese tortu.

Pita mali Piroćanac tatu Piroćanca:
• Tatko, tatko, jel' mogu da gledam TV?
Piroćanac mu odgovara:
• Možeš, ali nemoj da ga pališ, skupa struja!

Tužila Persa Lalu za silovanje. Na sudu priča:
• Strovalio me s leđa ... pa izvadio đoku ...
• To ne može da stane u zapisnik, izvadio je, hoćete reći, penis.
• Da. Strovalio me u bašti, pa izvadio ono ... ono, gos'n sudija, što ne može u vaš zapisnik da stane, ali može u moju pičku!

Dolazi Mujo kući kasno, legne u krevet, pa počne da se pribija uz Fatu. Fata negoduje:
• Nemoj Mujo, ne mogu večeras, boli me glava.
• Šta je vama ženama danas, k'o da ste se sve dogovorile?

Sine, kako je bilo na ispitu?
• Pobožno.
• Kako to?
• Fino, profesor pita, ja se krstim - ja odgovorim, profesor se krsti.

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika:
• Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis?
Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče:
• Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ...
Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu:
• Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita.
Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku:
• Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa?
Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče:
• Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

Koja je razlika između političara i lopova?
• Nikakva, samo što smo političare sami birali, a lopovi biraju nas!

Priča deda unucima kako je bilo u ratu:
• I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o!
Deca pitaše:
• Što nisi pobegao?
Deda procedi kroz zube:
• Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

• O čemu maštaš, prijatelju?
• Voleo bih da imam toliko para da mogu par slonova da kupim.
• Šta će ti slonovi, pobogu? Šta bi radio sa njima?
• Ma, nije mi do slonova, već do toliko para.

Rade Muja i Fata na njivi kad stigne Muji poruka od švalerke:
• Dođi brzo, sama sam kući!
Razmišlja on kako da se izvuče pa kaže Fati:
• Jao ženo, izgleda umro tetak! Evo sad mi javili. Ostani ti i kopaj, a ja idem da vidim treba li im kakva pomoć ...
Ode Mujo i ostavi Fatu na njivi da kopa. Posle nekog vremena vraća se on kući i kaže:
• Nećeš verovati. Ja otišao do tetka, kad on živ i zdrav. Rekoh, kad sam već tu, sednem sa njim, popijem kafu, upitam ga za zdravlje i shvatim da me neko lepo namagarčio. Ne mogu da verujem da se ljudi šale na takav način!
Na to će Fata:
• Ovaj svet je totalno poludeo. Evo sad kad si ti otišao, naiđoše dvojica pijanih drumom i napadoše na mene. Kažu, ili da im pevam, ili da skidam gaće ...!
• I, ... šta si ti uradila? - upita je Mujo, vidno zabrinut.
A Fata će:
• Pa, kako da pevam crni Mujo kad je tetak umro?

• Dobra ti ova rakija, od koga je?
• Od komšije.
• Je l' prodaje?
• Jok, ostavlja podrum otključan.