VICOTEKA

Bila dvojica Šiptara na derbiju, kad izbi tuča. Njih dvojica se strašno uzbude, pa prvi Šiptar upita onog drugog:
• Da uljetim?!
Onaj drugi odgovori:
• Nemoj!
Malo kasnije, prvi ponovo upita:
• Da uljetim?
Drugi odgovori:
• Nemoj još!
Posle nekog vremena, prvi Šiptar ponovo upita:
• Da sad uljetim?!
Drugi odgovori:
• Ajde, uljeti!
A prvi će:
• Kokice, kikiriki, semenke! ... Kokice, kikiriki, semenke! ...

Hoda Mujo ulicom, a iz dupeta mu viri kifla. Zaustavi ga Haso i pita:
• Što ti ta kifla viri iz guzice?
Mujo odgovara:
• Bio sam kod zubara, pa mi rekao da naredna dva sata jedem samo na drugu stranu!

Dolazi muž sa posla crvenog obrazaa a žena ga pita:
• Šta ti je?
• Ma, sekretarici se uvukla suknja u dupe, a ja izvukao i ona mi opali šamarčinu!
• Pa i neka je, kad se petljaš gde ti nije mesto!
Drugi dan opet isto, a žena ga upita:
• Da nisi opet povukao suknju sekretarici?
• Nisam ja, nego kolega.
• Pa, što je tebe ošamarila ako je on povukao suknju?
• Ma, kada sam video šta je uradio, a znam da ona to ne voli, ja gurnuh suknju nazad ...

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Zazvoni telefon u policijskoj stanici i javi se dežurni:
• Dobar dan, izvolite!
• Pomagajte brzo, ušla mi je mačka u stan!
• Polako gospođo, to nije ništa strašno ...
• Ma kakva crna gospođa, ja sam papagaj!

Šta je to sreća u nesreći?
• To je kad te pregazi šleper pun deteline sa četiri lista!

• Šta radiš?
• Ništa.
• Pa to si i juče radila?!
• Nisam završila ...

Šta se desi policajcu kada pojede komarca?
• Ima više mozga u stomaku, nego u glavi.

Dolazi čovek na analizu krvi, sestra ga ubode u prst, ali nema krvi. Ona ubode jače, ništa. Onda približi prst ustima, malo povuče kad pojavi se nekoliko kap i...
• Izvinite, a je l' radite i test mokraće?

• I, ... čime se ti baviš?
• Pa, trgujem ljudskim organima.
• Šta se sa tim zajebavaš, imaš li ti srca?
• Uf, nestalo, možda bude sledeće nedelje ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.