Sedam sati i trista minuta

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

Muž čita novine, a žena ga zvekne tiganjem po glavi. • Čemu to? - pita iznenađeno on. • To je za papirić sa imenom Lara koji sam našla u džepu tvojih pantalona - kaže žena. Muž objasni: • Kad sam bio na trkama prošle nedelje, Lara je ime kobile na koju sam se kladio. Supruga mu se izvini i nastavi sa kućnim poslovima. Tri dana kasnije muž gleda TV, kad ga žena opali još većim tiganjem po glavi. • Ma šta ti je sad? - zapita iznervirani muž. • Tvoja kobila je zvala!

Učiteljica: • Deco, kada bi ste na ulici našli pare i mozak, šta bi ste uzeli? Perica: • Ja pare .. Učiteljica: • E pa ja bi mozak ... Perica: • Pa dobro, svako bira ono što mu fali!

Saobraćajni policajac zaustavlja automobil zbog prekoračenja brzine: • Gospodine vozili ste 140 Km/h a dozvoljeno je 100. Vozač poče da sebrani: • Pa ne znam baš da li je bilo tako. Programirao sam na „cruise control“ da vozim 100 Km/h. Možda vaš radar nije skoro atestiran? Ne dižući pogled, njegova žena koja je sedela pored njega i štrikala reče: • Ne budi lud dušo, pa znaš da naš auto nema „cruise control“. Dok je policajac pisao kaznu, vozač se okrenu prema svojoj ženi i zaurla: • Možeš li ti držati jezik za zubima nekada? Žena se osmehnu i reče: • Možeš biti srećan što te je „radar detector“ opomenuo na vreme, pa si sa 200 usporio na 140 Km/h. Tada policajac poče da piše i drugu kaznu zbog ilegalnog posedovanja „radar detectora“, a vozač se prodera na ženu: • Prokleta ženo, da li ti ikada ćutiš? Začepi gubicu! Policajac pogleda dalje i reče: • A moraću da vas kaznim i zato što niste stavili sigurnosne pojaseve! Tu vozač poče pravdanje: • Vidite gospodine, imao sam pojas, ali sam ga skinuo kad ste me zaustavili da bih izvadio vozačku dozvolu koja mi je u zadnjem džepu pantalona. Na to će njegova žena: • Dragi, znaš i sam da nisi imao pojas, jer ti nikada ne stavljaš sigurnosni pojas dok voziš. I dok je policajac počeo da piše i treću kaznu vozač divljački dreknu na svoju ženu: • Zašto već jednom ne ućutiš? Policajac pogleda u ženu pa je upita: • Gospođo, da li vaš suprug uvek ovako razgovara sa vama? A žena će na to: • Ne uvek, gospodine, samo kad popije ...

Šeta se bik livadom, naiđe na rukavicu pa kaže: • Kravooo, ispao ti brus!

Kako možete da dobijete sidu na klozetskoj šolji? • Ako onaj pre vas nije ustao.

Pita Perica tatu: • Tata, kako leti avion? Tata odgovara: • Ne znam. Perica opet pita: • A tata, koliko je zemlja velika? Tata odgovara: • Ne znam. Perica opet pita: • A kako nastaju oblaci? Tata odgovara: • Ne znam? A Perica opet pita: • Tata, ljutiš li se ti što ja tebe svašta pitam? Tata ponosno odgovara: • Naravno da ne, kako bi inače naučio?

Ne igraj se sa ženskim srcem - jedno je. Igraj se sa ženskim sisama - dve su.

• Ćale, je l' sasvim u redu kad oću ribi da platim piće na prvom dejtu? • Naravno, sine, tako i treba, budi džentlmen. • A na drugom? • Ma da, naravno, pokaži da nisi stipsa. • I cveće i bombonjeru da joj poklonim? • Ma, i plišanog zeku i figuricu Hi Mena na baterije, budi galantan, žene to vole. • Aha, ... a je l' čudno što se ova moja, ne hvata za novčanik, furamo evo već tri i po meseca? Baj d vej, još uvek kaže da nije spremna za seks ... • Pa nije čudno, sinko moj, u životu il' si džentlmen il' si muškarac. Džentlmeni pridržavaju vrata i plaćaju račune, a muškarci jebu, to je sve što treba da znaš u životu.

Zatraži učiteljica od dece da napišu po neku reč stranog porekla i da je objasne. Javi se mali Perica da pročita šta je napisao: • Hajde Perice! • Perverzija – izvali Perica. • Dobro – prekide ga učiteljica – hajde sad objasni taj pojam, ali da ne upotrebiš ni jednu bezobraznu reč, kao što inače umeš. • Važi – kaže Perica - Zamislite dve žene kako idu ulicom i jedu sladoled. I sad, jedna ga liže a druga ga grize. Koja je od njih dve udata? • Pa ... – učiteljica se zamisli, pa se zacrveni i na kraju reče – Ona koja ga grize. • Ne! – kaže Perica – Udata je ona koja nosi burmu, a to što ste vi pomislili, to je perverzija.

Sedi Pera u kafani, lagano pijucka rakiju, kad uletoše njegovi drugari na jutarnju pauzu. Svi naruče piće i počne priča, pa se Joza požali: • Eh, ovaj moj gazda, taj me gazi, ne da mi da dišem od posla! Paja klimnu glavom, a Rile dodaje: • Šta misliš, da je ovaj moj bolji, taj bi da radim celog dana bez pauze! Pera sluša, otpi rakiju pa se nasmeja: • E, društvo, ko vam je kriv ... ja radim u opštini i ja sam na svom poslu Bog ... Paja ga upita: • Kako to misliš? Pera slegnu ramenima: • Svi znaju da postojim, al' me još niko nije video!