VICOTEKA

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

U jednom baru:
• Izvinite gospođice, mogu li da Vam ponudim jedno piće?
• Ne, hvala gospodine, alkohol nije dobar za moje noge.
• Oh!? Žao mi je, sigurno Vam oteknu?
• Ne! Razmaknu se ...

Šta kaže mladić kad ode u apoteku da reklamira neispravne kondome?
• Ne valjaju - pucaju!
A šta kaže penzioner?
• Ne valjaju - spadaju!

Bili Mujo i Haso u nekom hotelu i preko noći ih izboli komarci. Žale se oni na recepciji, a recepcioner ih pita jesu li ostavili svetlo.
• Jesmo, bolan - odgovoriše Mujo i Haso.
• Ma, morate ugasiti, svetlo ih privlači - na to će recepcioner.
I tako drugu noć oni ugase svetlo, kad u pola noći uleti u sobu svitac, a za njim još nekoliko njih ...
Mujo viknu:
• Bežimo Haso, evo ih sa baterijama!

U parku iza žbuna, dok je čovek u žurbi zakopčavao pantalone i trudio se da što pre napusti mesto, kulturna muva pita drugu muvu:
• Izvinite, da li je ova stolica slobodna?

Žene se dele na pet grupa:
• Nevina - ne da nikom.
• Devojka - daje samo dečku.
• Udata žena - daje samo mužu i ljubavniku.
• Kurva - daje svima.
• Prokleta kurva - daje svima, samo meni ne!

Razgovor babe i unuka:
• Još samo da završiš fakultet, pa mogu da umrem ...
• Baba, završio sam faks!
• Još samo da se oženiš, pa mogu da umrem ...
• Čekaj baba, nismo se tako dogovorili!

Pita žena muža:
• Dragi, šta ima na televizoru?
A muž će na to:
• Prašina draga, prašina!

Bog sve vidi, zato popovi voze kola sa zatamnjenim staklima.

Prilazi Crnogorac djevojci za stolom i pita je:
• Oćeš li plesat?
Ona kaže:
• Hoću.
On kaže:
• Ajde života ti da ja malo sjedem.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.