Sedam sati i trista minuta

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

• Jesi li reko šefu da nas dvoje ne možemo živeti od tvoje bedne plate? • Jesam. • I šta ti je rekao? • Da se razvedem!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Po čemu prepoznati kratkovidnog ginekologa? • Po vlažnom nosu.

Pita komšija Pericu: • Perice, gde ti je tata? • Pao u bunar pre nedelju dana! • Ajoj, pa kako mu je? • Sad mu je već bolje. Juče je prestao da se dere ...

Vraća se muž kući sa poslovnog puta. Seda na fotelju ... Ulazi žena u sobu i viknu razdragano: • Muž mi se vratio! Muž skače sa fotelje ... u panici trči ka prozoru, a onda staje i okreće se ka ženi: • Pa pizda ti materina, ... zbog tebe umalo da iskočim kroz prozor ...

Uhapsili panduri Cigu: • Ime, prezime, adresa? • Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10. Pošalju panduri jednog da proveri. Vraća se on i kaže: • Ne živi tamo niko sa tim imenom. Ovi udri, udri, udri, ubiše Boga u Cigi. • Ime, prezime, adresa? • Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10. Oni opet udri, udri, udri po njemu. • Ime, prezime, adresa? • Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10. Odluče panduri da opet pošalju jednog tamo da proveri, možda se ovaj prvi zajebao. Vraća se taj pandur i kaže: • Ne živi tamo niko sa tim imenom. Opet oni po Cigi, udri, udri, udri, izlomiše ga skroz. Ujutru puste Cigu. Cigo sav slomljen, jedva se dovuče do kuće, kad ga tamo dočeka komšija: • Sandokane, sinoć te dva puta tražila policija, ja sam im reko da ne živiš ovde, oće platiš pivo?

Kada dam nekome savet, to ne znači da sam pametniji, već da sam napravio više gluposti pa imam iskustva.

- Zašto hleb izgori? - Zašto zub zaboli? - Zašto devojka zatrudni? • Zato što se ne izvadi na vreme!

• Konobar, konobar! U ovoj supi pliva mušica! • A šta biste vi? Možda, da vam za te pare igra vaterpolo ...

Detinjstvo je završeno kada majka prestane da krije slatkiše, a otac počne da krije rakiju.