VICOTEKA

Zvoni zvono na interfonu:
• Ko je?
• Majstor za prozore!
• Ali, ... ja upravo imam majstora?!
• Znam, ... to sam ja, ... ispao sam.

Bio jednom jedan vrabac i obzirom da je dolazila zima, odlučio je da leti na jug. Pošto je bio mali i spor, a tamo gore u visinama hladno, zaledio se i pao na zemlju. Da bi stvar bila gora, naišla je krava i pokakila se na njega. Međutim, njemu je tu bilo toplo i on se brzo oporavio. Bilo mu je toliko lepo i toplo da se čak i raspevao. Cvrkutanje je čula mačka, koja je došla, raskopala balegu, pronašla vrapca i pojela ga.
Naravoučenije: Nije ti neprijatelj svako ko se pokaki na tebe, a nije ti prijatelj ni svako ko te iz govana vadi. Ako ti je lepo i udobno, začepi usta i ćuti!

Saobraćajac u kontroli kaže Cigi vozaču kog je zaustavio:
• Ovo što Vi vozite ne može se nazvati automobilom!
Ciga mu odgovori:
• Da, znam, zato i nemam vozačku dozvolu!

Vojnik pritrči časnoj sestri. Zadihan zamoli:
• Molim Vas, mogu li da se sakrijem pod Vašu haljinu? Posle ću da Vam objasnim ...
Časna sestra pristane. Na to nalete dva vojna policajca i upitaju je da li je videla nekog vojnika kako beži?
• Otišao je u onom smeru - pokaza u drugom smeru.
Kada su policajci otišli, vojnik se izvuče ispod suknje, zahvali joj se i objasni da ne želi u rat, na front. Časna sestra mu odgovori da ga razume. Vojnik reče još:
• Nadam se, da neću biti previše drzak, ako kažem da sam primetio kako imate prelepe noge.
Časna sestra odgovori:
• Da si pogledao malo više, opazio bi i predivan par jaja, ni ja ne želim u rat.

Ne diraj lava dok spava, ni budalu dok ćuti.

Šeta čovek malo dete parkom. Dete počne da plače i plače ... a čovek
na to krene mirnim, brižnim glasom:
• Smiri se Pero, smiri se Pero ...
Priđe mu jedna žena i kaže:
• Ah, vi ste baš jedan brižan otac! A
koliko godina ima mali Pero?
A čovek će na to:
• Ne, ja se zovem Pero.

Kada je Pinokio shvatio da je od drveta?
• Kad se zapalio masturbirajući.

Prednost pametnih ljudi je to što mogu da se prave da su budale, ... obrnuto je malo teže izvodljivo!

U otmeni restoran dolazi veliki poznavalac hrane i kaže konobaru:
• Želim da mi donesete pekinšku patku!
Konobar donese patku, on gurne prst patki u guzicu, lizne prst i kaže:
• Ova patka je iz Šangaja! Ja sam tražio PEKINŠKU patku!
Konobar se vraća sa novom patkom, kritičar opet gurne prst patki u guzicu, lizne prst i ljutito kaže:
• Ovo je Indonežanska patka! HOĆU PEKINŠKU PATKU!
Konobar donosi treću patku i posle testa prstom, čovek zadovoljan potvrdi da je ovo stvarno Pekinška patka. Drugi konobar koji je to sve pomno pratio priđe mu i upita ga:
• Izvinite, znate, ... ja sam siroče i ne znam gdje sam rođen, ... kada bi mogli da mi pomognete bio bih Vam veom zahvalan.

Došao Piroćanac u opštinu i pita da li može da promeni ženino ime.
• Može. A zašto ona nije došla? – pitaju ga u opštini.
• Preminula je pre pet godina i zato nije mogla da dođe.
• A zašto bi joj ti sad menjao ime?
• Pa hteo bih da kupim jedan polovan nadgrobni spomenik. Sve se na njemu slaže, izuzev imena ...

Plavuša šalje pismo, a poštar je upozorava:
• Gospođice, stavili ste previše markica na ovo pismo!
• O, bože! Nadam se da neće otići predaleko!?