Majstor za prozore

Zvoni zvono na interfonu: • Ko je? • Majstor za prozore! • Ali, ... ja upravo imam majstora?! • Znam, ... to sam ja, ... ispao sam.

Zaseli Mujo i Haso u kafani, lagano rakijaju i divane pa nakon par rundi počne priča o seksu. Mujo ispije jednu i upita Hasu: • Znaš li ti, jarane, da čovek u životu u proseku mazne 12 žena? Haso klime: • Ja, čuo sam, i šta onda? Mujo drmne još jednu pa objasni: • Ma ja sam nešto račun'o ... jebavo sam Fatu i Habibu, drpo se sa Zumrom i Nusretom ... i to je sve ... Haso ga pogleda: • Ne kontam, šta o'š kazat? Mujo slegne ramenima: • Pa neko očito fino guzi na moj račun!

Razgovaraju dvojica prijatelja: • Pre neki dan sam predložio ženi da se igramo doktora ... • I, ... šta je bilo? • Prvo sam pred vratima čekao dva sata, a kad me je konačno pustila unutra, zakazala mi je za dva meseca! • Uuuu, jebote, i šta si uradio? • Paaa,... otišao sam i platio privatno ...

Sedi ostareli Haso pred kućom i naleti mali Mujica i sedne da malo popričaju. Mujica upita: • Bolan, Haso, oprosti što pitam, al' kako ti u ovim godinama stojiš sa seksom? Haso slegne ramenima, govoreći: • E moj jarane, sve ti je u ovim godinama nekako naopako, pravo da ti kažem ... • Kako naopako, Haso? • Pa, vidi Mujice, kad sam bio tvojih godina, Fata bi me pomilovala po kosi, a on bi se odmah digao, ... a sada, pomiluje me po njemu pa mi se odmah kosa na glavi digne ...

• Vidimo se večeras ... • Ne mogu, imam smrtni slučaj! • Ijao, baš mi je žao, ... a ko ti je umro? • Umrla mi svaka želja da te vidim!

Dođe Haso kod Fate i pita: • Šta je, Fato, što plačeš? • Mujo je otišao po cigare pre dve nedelje i još se nije vratio! • Neka, Fato, uzmi moje cigare.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Razgovaraju dva pijanca u kafani: • Uveren sam, hik, da nesreća nikad ne dolazi sama. • U pravu si. Upravo ulaze moja i tvoja žena.

Šef kaže novoj sekretarici: • Ne znate stenografiju, ne umete da kucate na tastaturi, niste učili strane jezike ... pa šta Vi uopšte znate? • Znam da radim prekovremeno!

Moj psihijatar je žena, koja je toliko zgodna, da ću još neko vreme da se pravim lud.

Razgovaraju dva prijatelja: • Prošlog petka zateknem taštu pred vratima, pita me da li može da ostane par dana. Rekao sam da može. • I ...? • Eno je, ... još uvek je pred vratima ...