Majstor za prozore

Zvoni zvono na interfonu: • Ko je? • Majstor za prozore! • Ali, ... ja upravo imam majstora?! • Znam, ... to sam ja, ... ispao sam.

Na selu ima manje sranja nego u gradu. To je zato što se na selu stoka drži zatvorena.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Dođe pijanica u kafanu i traži votku. Konobar mu odgovori: • Ne služimo pijane goste. Ode on, a posle pola sata dođe opet i zatraži votku. Konobar mu opet kaže: • Rekao sam ti da ne služimo pijane goste. Ode on i opet za pola sata dođe i traži votku. Konobar mu podvikne: • Koliko puta sam ti rekao da ne služimo pijane goste?! Na to će pijanica: • A bre, je l’ ima neka kafana gde ti ne radiš?!

Inteligencija je sve više veštačka, ali su budale i dalje 100% prirodne.

Uveden novi zakon o penziji - ko ima osmoro dece automatski dobija penziju, starost nije važna. Mujo ima sedmoro dece i jedno vanbračno i kaže Fati: • Ženo, priznajem, imam osmo dete. Idem po njega, pa možemo u penziju. Vraća se Mujo kasnije kući s vanbračnim detetom, a kuća prazna, samo Fata u njoj. • Fato, gde su deca? • Svako došao po svoje. Nisi samo ti čuo za novi zakon!

Zove Mujo Fatu telefonom: • Alo, Fato, gde si? • Eto me u Zvorniku na Savi. • Kako na Savi kad u Zvorniku teče Drina?! • Čekaj ba, ... evo ti Save, pa neka ti on objasni!

Muškarci su kao Bluetooth. Konektuju se na vas kad ste u blizini, ali traži druge raspoložive uređaje kada niste tu. Žene su kao WiFi. Vide svaki raspoloživi uređaj ali se konektuju samo na najjači.

Došao čovek kod popa da se ispovedi ... • Oče grešio sam! Kaže mu pop: • Bog je veliki, oprostiće ti. Samo se ispovedi. • Došao ja kod devojke i tako reč po reč, reč po reč, zapričam se sa taštom i na kraju spavam sa taštom. • Uuuu, pa, to nisi smeo, ali Bog je veliki oprostiće ti. • Ma, pope to nije sve! Tako ja i sa tastom, reč po reč, zapričasmo se i ja opiči i tasta! Reče mu pop: • Ajde ti sine polako, kreni, da se i ti i ja ne zapričamo!

Zašto je Hitler umro? • Stigao mu je račun za gas.

Zamišljam tebe i sebe daleko od svih, čuje se cvrkut ptica, šum topola, oseća se miris pokošene trave, Sunce prži naša znojna tela ... a mi ... kopamo kukuruz.