VICOTEKA

Zvoni zvono na interfonu:
• Ko je?
• Majstor za prozore!
• Ali, ... ja upravo imam majstora?!
• Znam, ... to sam ja, ... ispao sam.

Muž bez žene je kao kuče bez buva - može da živi, ali mu je dosadno.
Žena bez muža je kao buva bez kučeta - može da živi, ali nema koga da jede.

Zbog krađe u prodavnici žena se nađe se pred sudijom:
• Šta si ukrala?
• Konzervu breskvi.
• Koliko je breskvi bilo u njoj?
• Pa, šest.
• Onda šest dana pritvora!
Iz pozadine se dere muž:
• Gospodine sudija, ukrala je i konzervu graška!

• Da li možemo nas dvoje da budemo nešto više od prijatelja?
• Auu, divno! Znači, hoćeš da mi budeš žirant?

Perica, inače predškolac, pita mlađu sestru:
• Šta ćeš tražiti od Deda Mraza za Novu godinu?
• Jednu Barbiku! A ti?
• Ja ću tražiti jedan Tampon!
• Šta ti je to ... tampon?
• Pa ne znam baš tačno, ... ali na TV-u kažu da kad imaš taj tampon, onda možeš da ideš na plažu svaki dan, da voziš bicikl, trčiš i radiš sve što ti se sviđa, a da niko ništa ne primeti!

Razgovaraju tri Crnogorca na nekoj sahrani:
• A što bi ti voleo da tvoji prijatelji kažu nad tvojim odrom kad umreš?
• Ja bih voleo da kažu "Bio je dobar prijatelj, suprug i otac" – reče prvi.
• Ja bih da kažu "Bio je veran Božji sluga i učinio je nešto po čemu će ga ljudi pamtiti" – reče drugi.
• Ja bih voleo da kažu "Viđu ga, mrda se!" – reče treći.

Ulazi pandur u biblioteku, a bibliotekarka će:
• Počela kiša, a?

I poštenog čoveka možete potkupiti, samo morate pošteno platiti.

Pričaju Crnogorac i Japanac o prioritetima u životu Kaže Japanac:
• Meni je na prvom mestu Japan, pa posao, a tek na kraju familija.
Kaže Crnogorac:
• Kod mene je skroz obrnuto. Prvo familija, pa posao, pa tek onda Japan.

Šta je to trenutak istine?
• To je kada žena skine šminku, a muškarac gaće!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.