VICOTEKA

Zvoni zvono na interfonu:
• Ko je?
• Majstor za prozore!
• Ali, ... ja upravo imam majstora?!
• Znam, ... to sam ja, ... ispao sam.

Mujo viče:
• Konobar, ja ne znam kako da se odbranim od ovoliko devojaka, svaki čas neka druga prođe pored mog stola ...
• Gospodine, seli ste pored WC-a!

Na pustoj plaži Mujo se skine do gole kože i zapliva daleko od obale. Posle nekog vremena, vraća se ka obali i vidi da pored njegove odeće sedi neka devojka i čita knjigu. Mujo ne izađe iz vode nego zaroni, izvadi nekakav lavor, pokrije sramotu i onda priđe devojci:
• Kako se zove ta knjiga što čitaš? - pita Mujo.
• Zove se: Kako se čitaju tuđe misli - kaže devojka.
• Pa šta ja sad mislim? - pita Mujo.
• Ti misliš da lavor ima dno - odgovori devojka.

Tri Cige sede za stolom u kafani i hvale se jedan drugom:
• Ja sam za petnest dana skinuo 35 kilograma! - kaže prvi.
• Ja sam za deset dana skinuo 40 kilograma! - pohvali se drugi.
• A ja sam za sedam dana skinuo 45 kilograma! - reče treći.
Sluša to konobar sa strane pa im kaže:
• Ma daj, ne lažite! Nemoguće je da čovek skine toliko sala za tako kratko vreme!
• Ko govori o salu, glupane. Pričamo o bakarnim olucima.

Je l' ima neko, možda, punjač za novčanik?

Plavušu, kandidatkinju za posao sekretarice, direktor pita:
• I, ... zašto ste napustili prethodni posao?
• Zato što je šef hrkao kada smo radili prekovremeno.

Prava žena nikada ne vara muža, ali se često kaje što nije.

Čovek umire i u poslednjim trenucima života zove ženu:
• Gladan sam, daj mi nešto za jelo, molim te!
• Može, samo reci šta želiš, sve ću naći za tebe!
• Daj mi malo one teletine!
• To ne može! To sam ostavila sutra za sahranu!

Depresija u Srbiji je kada se više ne radujete ni tuđoj nesreći.

Zamišljam tebe i sebe daleko od svih, čuje se cvrkut ptica, šum topola, oseća se miris pokošene trave, Sunce prži naša znojna tela ... a mi ... kopamo kukuruz.

Imamo mi muda, a i sreće smo kurate.