Plakao si

Dolazi mali Zemunac kući i naleti na ćaleta: • Što su ti crvene oči? • Duvao sam travu, tata ... • Lažeš pičko, plakao si!

Milojko dočekuje Živadina na kapiji: • Ajde, ajde! Slobodno uđi, ne obraćaj pažnju na psa! • Znači, nije opasan? ... Ne ujeda? • Upravo to oću da proverim, ... danas sam ga kupio ...

Žali se učiteljica Peričinom tati: • Vaš sin ima jedinice iz svih predmeta, osim iz vladanja. Iz vladanja ima pet. Otac odgovori: • Eto, vidite, ono što ga Vi učite - jedinice, a ono što ga ja učim - petice.

Muž mrtav pijan oko 4h ujutru dolazi kod žene u krevet i nosi joj lek za glavobolju ... • Ajde, ajde, ženice popi lek ... Ona mu mrzovoljno odgovori da je pusti da spava. • Ajde, ajde, ženice, znam da te boli glava • Ama čoveče, ne boli me glava, sada si me još i rasanio! Muž skida pantalone i kaže: • Aaaaaaaa ... znači ne boooooli te glaaaaava ...!

Dogovaraju se Sveta trojica kuda će na odmor. Bog predloži: • Možemo u Jerusalim, to je moj grad. Sin će na to: • Ma ne znam, poslednji put se nisam nešto proveo tamo. Ljudi kažu da svi putevi vode u Rim, pa možda i mi treba ... A Sveti duh će usplahireno: • Da, da, pa da posetimo Vatikan, ja tamo nikad nisam bio!

• Ja bih bio najsrećniji kada bi svi pešačili bar 10 kilometara dnevno. • Vi ste lekar? • Ne, ja sam obućar.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Razgovaraju žena i muž: • Dragi, kada bih ja umrla da li bi se ti ponovo oženio? • Sigurno ne bih! • A zašto? Zar ti nije lepo u braku? • Naravno da mi je lepo ... • Pa, zašto onda nećeš da se oženiš? • U redu, onda ću se ponovno oženiti ... • Ipak, dakle, hoćeš? I spavaćeš sa njom u našem krevetu? • A gde bi smo inače spavali? • A hoćeš li i moje slike da zameniš njenim slikama? • Mislim da hoću, to mi se čini logičnim ... • A hoće li ona da vozi moj auto? • Ne, nema vozačku!

Šta je to vernost? • To je kada čovek promeni tri žene, a ostane sa istom ljubavnicom.

Kaze Perica tati: • Tata, danas kada je učiteljica u školi postavila pitanje jedini sam ja digao ruku! • Koje je pitanje bilo? • Ko je razbio prozor!

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka. • Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma? • Jesen dođe, ja se ne oženih.