VICOTEKA

Hajde da vodimo ljubav?
• Bojim se ...
• Čega ljubavi?!
• Trudnoće ...
• To ne može da se desi.
• Obećaj mi Petre ...
• Obećavam Zorane!

Došao mladi student biologije par dana na selo, da sakuplja biljke za svoj herbarijum. Kako nikoga iz sela nije poznavao, upute ga seljani kod jedne udovice, da je priupita da li bi ga primila na konak. Udovica mlada, zgodna, smeška se i sve premerava mladića. Ovom bi malo nezgodno pa uze zvaničan ton i reče:
• Gospođo, uveravam vas da sa mnom nećete imati nikakvih neprijatnosti. Ja sam intelektualac!
Na kraju se oni nekako dogovore pa ga ona tako primi kod sebe u kuću. Sledećeg jutra izađe student na dvorište. Udovica poranila pa hrani živinu. Oko nje desetak koka i tri petla. Priupita on nju:
• Nisu li tri petla malo previše za toliko koka?
• Pa, baš i nisu. Onaj jedan tamo je pravi petao, a ova dvojica tu su više nekako ... intelektualci - odgovori mu ona preko ramena.

Dolazi sodomista kod popa da se ispovedi.
• Oče, zgrešio sam. Jebao sam mačku.
• A kako to? – upita pop.
• Pa lepo, staviš mačku u čizmu i završiš posao.
Čuje to popov pomoćnik pa, kada je sodomista otišao, dođe kod popa i kaže:
• Je l’ vidite, oče, kako se to radi, a ne drž’ je, Milutine, drž’ je, Milutine!

Krenuo Perica u večernju školu i nakon nekog vremena prozove ga profesor na času matematike:
• Perice, koliko je dva plus dva?
Perica ispali kao iz topa:
• Četiri!
Profesor reče:
• Sedi, pet!
Perica progunđa sebi u bradu:
• Ma, znao sam da je pet ...

• Dobar veče, jel to hitna pomoć? - upita Ciga.
• Da, izvolite ...
• Molim vas pomognite mi, sin mi je progutao kurton!!
• Pa gde ste ..., gde živite ...?
• Ja sam u Marinkovu baru, Todora Dukina 21!
• Stiže ekipa odmah ...
Posle 3 minuta:
• Dobro veče, iz Todora Dukina ovde, ja sam zvao za ono što mi je sin progutao kurton ...
• DOLAZI EKIPA ODMAH!
• Ne mora naš'o sam drugi!

Prozove uciteljica Milenu na kartu i kaže joj:
• Pokaži nam Ameriku, Milena.
Milena pokaže. Učiteljica pita Pericu:
• Ko je otkrio Ameriku, Perice?
• Pa, Milena, učiteljice!

Krenule tri kornjače na put oko sveta. Kada su stigle u pustinju, sete se da su zaboravile da ponesu vodu. Dogovore se da treća kornjača ode po vodu, a da druge dve ne jedu sve dok se ona ne vrati. Prođe šest meseci, pa prva kornjača reče:
• Hajde da jedemo!
• Ne smemo da prekršimo obećanje – odgovori druga.
Prođe još šest meseci, a treće kornjače još uvek nema. Druga kornjača tada reče prvoj:
• E, hajde da jedemo!
• Pre šest meseci ti meni nisi dozvolila, pa neću ni ja tebi sada.
Prođe još šest meseci pa i prva i druga kornjača ipak počnu da jedu, a iza kamena izviri treća kornjača i kaže:
• Strašno! Još nisam ni krenula, a vas dve već žderete.

• Jes' ti čuo, Haso, ko je Betoven?
• E, baš ja znam ko je Betoven - odgovori Haso.
• E, nećeš ni znat kad ne ideš u večernju školu - reče Mujo.
• Jes' ti, Haso, čuo za Mocarta?
• E, nemam ti ja veze sa Mocartom.
• E, nećeš ni imat kad ne ideš u večernju školu.
• Slušaj ti, Mujo, jes' ti čuo za Jozu bubnjara?
• Nisam.
• E, to je taj što ti ide kod žene kad ti ideš u večernju školu.

Devojka:
• Šta Radiš?
Dečko:
• Idem da platim Internet.
Devojka:
• Aa, mislim inače?
Momak:
• Paa, ... inače će da mi ga isključe!

Zašto Internet ne može da zameni standardne štampane novine?
• Zato što Internetom ne možeš da ubijaš muve.

Ako imaš mladu ženu i staro vino, kuća ti je uvek puna gostiju.