VICOTEKA

Hajde da vodimo ljubav?
• Bojim se ...
• Čega ljubavi?!
• Trudnoće ...
• To ne može da se desi.
• Obećaj mi Petre ...
• Obećavam Zorane!

Otišao narkoman lekaru i slučajno zaluta na ginekološko odeljenje. U čekaonici sede pored trudnice i upita:
• Da li voliš svoje dete?
• Volim.
• A, voli li ono tebe?
• Pa, voli.
• Pa što si ga onda pojela!?

Popeo se Perica na drvo i jede bananu. Došli drugovi pa mu kažu:
• Perice, majmuni su odavno sišli sa drveta!
• Vidim! - reče Perica.

Skupila se rodbina u bolnici, kod teško bolesnog rođaka. Konačno, pojavljuje se doktor, zabrinut, umoran, smrknut ...
• Na žalost, nemam dobre vesti, reče, posmatrajući zabrinuta lica - Jedina nada je da mu se presadi mozak. Reč je o eksperimentalnoj proceduri, vrlo je riskantna, ali to nam je jedina nada, osiguranje plaća proceduru, ali vi ćete morati da platite mozak!
Okupljena rodbina sedi zamišljeno u tišini ... Posle nekog vremena, neko upita:
• Pa, koliko košta jedan mozak?!
Doktor brzo odgovori:
• 5.000 dolara za muški mozak i 2.000 dolara za ženski. Nastupila je neprijatna tišina. Muškarci u sobi su pokušali da se ne nasmeju, izbegavajući da ženama pogledaju u oči, ali neko se ipak nacerio ... Muškarac koji nije mogao da obuzda svoju radoznalost postavio je pitanje koje je zanimalo sve prisutne:
• Zašto je muški mozak toliko skuplji?!
Doktor se osmehnu celoj grupi:
• To je standardno, ženskom mozgu se spušta cena zato što je već korišćen!

Učiteljica zadala temu za pismeni zadatak: „Da sam direktor ...“. Svi pišu, samo Perica ne piše. Učiteljica upita:
• Zašto ne pišeš, Perice?
• Pa, čekam sekretaricu.

Došao policajac sa posla pre vremena i zatekao ženu golu u krevetu. Počne da urla: 
• Govori kurvo, gde je, sada ću oboje da vas ubijem ...
Žena ništa ne govori a on krene da pretražuje: otvara ormar, ništa, otvara WC, ništa, zaviri pod krevet, kad tamo go muškarac drži novčanicu od 20 eura u ruci. Policajac zgrabi 20 eura i poviče:
• Jebo mater, nema ga ni pod krevetom ...

Uvek sam sređen i doteran ... kiša me opere ... vetar me osuši ... a život me pegla ...

Izabrala bih ja princa da konj nije onako blenuo umene.

Šta bi se desilo kada bi Crnogorcima svetlele oči?
• Beograd bi iz aviona izgledao kao Pariz.

Dolazi komšija kod Piroćanca, vidi da skida tapete, i pita ga:
• Je li, komšo, stavljaš gi nove tapete?
• Jok bre, selim se!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...