VICOTEKA

Razgovaraju dva prijatelja:
• Prošlog petka zateknem taštu pred vratima, pita me da li može da ostane par dana. Rekao sam da može.
• I ...?
• Eno je, ... još uvek je pred vratima ...

Šta kaže mama plavuši kad plavuša izlazi u grad?
• Ako do deset ne budeš u krevetu, vrati se kući!

Pita Sosa Lalu:
• Lalo, kada bi znao da ti je ostalo još samo pola sata života, šta bi radio?
• Ta, vodio bih ljubav sa tobom, Soso!
• Lepo, a ostalih 25 minuta?

Čovek umire i u poslednjim trenucima života zove ženu:
• Gladan sam, daj mi nešto za jelo, molim te!
• Može, samo reci šta želiš, sve ću naći za tebe!
• Daj mi malo one teletine!
• To ne može! To sam ostavila sutra za sahranu!

Šetali matorci uobičajeno Kalemegdanom i u neko doba sretnu se baba i deda i zaljube se na prvi pogled. Kako im se žurilo, odluče da se odmah venčaju. Taman su našli kumove i stigli pred matičara, kad baba veli:
• Moram pre venčanja da ti otkrijem jednu tajnu: Znaš, ja dole nemam ni jednu dlaku.
• Ma, ne sekiraj se ništa, - veli deda, - dok se meni digne, tebi će dlake da porastu.

Iza svake ljute žene stoji muškarac ... koji nema pojma šta je uradio pogrešno!

Kratkovidi profesor šeta pogledom po učionici, zatim uperi prst u jednog koji je stajao pored prozora:
• Ti, pored prozora! ... Ponovi šta smo učili na prošlom času!
• Ma otkud znam ...
• Kako ne znaš? Zašto sinoć nisi obnovio lekciju?
• Pa ... sinoć sam igrao poker sa prijateljima, pa smo malo cugnuli, pa smo zaglavili jutros do tri ...
• Šta?! – zagrcnu se profesor.
• Pa šta ti radiš ovde, nesrećo jedna?!
• Ja? Pa ... poslali me iz firme da popravim radijator ...

Izgubila mi se tašta. Pronalazaču slede batine.

Žali se Mujo Hasi da mu zafrkavaju sina u školi i da su mu dali nadimak:
• Koji nadimak? - pita Haso.
• Urac! - odgovori Mujo.
• A, koje mu je pravo ime?
• Enis!

Kaze Perica tati:
• Tata, danas kada je učiteljica u školi postavila pitanje jedini sam ja digao ruku!
• Koje je pitanje bilo?
• Ko je razbio prozor!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.