VICOTEKA

Razgovaraju dva prijatelja:
• Prošlog petka zateknem taštu pred vratima, pita me da li može da ostane par dana. Rekao sam da može.
• I ...?
• Eno je, ... još uvek je pred vratima ...

Trči Fata sa mobilnim i viče:
• Mujo, neko te zove!
• Ko me zove?
• Ma, neki Low Battery.

Otišli Mujo i Haso na kampovanje u šumu. Pala je noć i Mujo legao da spava, a Haso gura neku betonsku cev u šator.
• Šta će ti to - pita ga Mujo.
• Poslužiće mi kao jastuk - kaže Haso.
• Biće ti tvrdo.
• Ma neće, napuniću je lišćem!

Bio Mujo u depresiji celog dana. Koliko god se trudio, nikako da se oraspoloži. Krivica i osećaj srama su preveliki. Stalno u sebi čuje glasić:
• Mujo, ne brini se, pa nisi ti ni prvi ni poslednji doktor koji je spavao sa pacijentkinjom. Uostalom, čak nemaš ni curu ...
A onda se javi drugi glas koji kaže:
• Mujo, ti si veterinar ...

Šumadinac ušao u lift zajedno sa zanosnom plavušom. Ona upita:
• 'Oćeš li gore ili dole?
• Polako snajka, nismo se još ni upoznali - odgovori on.

Došao kostur zubaru. Kaže mu zubar:
• Gospodine, sa vašim zubima je sve u redu, ali ...
• Znači, ipak nešto nije u redu - upitno će kostur!
• Da, vaše zubno meso nije baš najbolje ...

Sedeli Mujo i Haso u parku, pričali i pili rakiju. Pričaju oni kako alkohol škodi i odjednom kaže Mujo:
• E, Haso, ba, 'vako ćemo. Ako ne pogodiš u kojoj ruci mi je rakija nikad više nećemo piti, a ako pogodiš, nastavljamo! Je l' važi?
• Važi, Mujo.
Stavi Mujo ruke iza leđa i kaže:
• Pogađaj!
Haso se misli, pa kaže:
• Desna!
A Mujo mu na to odgovori:
• Daj Haso, bolan, koncentriši se malo !!!

Imamo komšiju u ulici, kojeg svi zovemo Žuti. Kupi on zeleni auto a majka mu kaže:
• Pa kud zeleni, crni Žuti?

Ode zeka u prodavnicu i pita prodavca:
• Izvinite, imate li tortu od šargarepa?
• Nema.
Pita tako zeka svakog dana i ništa od torte. Jednog dana, besan prodavac mu reče:
• Zeko, ako još jednom dođeš, zakucaću te.
Zeka dođe i pita:
• Imate li eksere?
• Ne.
• A tortu od šargarepa?

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Jedne godine sam tašti za Božić kupio parcelu na groblju. Sledeće godine me je pitala šta sam joj sada kupio. Odgovorio sam joj:
• Ništa gospođo, ni poklon od prošle godine niste iskoristili ...