VICOTEKA

Pita službenik šefa:
• Šefe, da li mogu danas ranije da izađem sa posla, da pomognem ženi oko kućnih poslova?
• Ne možeš! - odgovara šef.
• Hvala puno, šefe, znao sam da mogu da se pouzdam u Vas!

Rešili Englez, Francuz i Srbin da se zaposle u CIA. Prijave se na konkurs i oni ih tamo bace kroz najžešće testove: snalaženje u prirodi, glad, žeđ, borba prsa u prsa, čuvanje tajne, i na kraju kad su sva trojica prošli dolaze do finalnog testa. Dovedu im žene, stave ih u određene prostorije a njima daju pištolje i kažu im da ih ubiju.
Prvi Englez ulazi unutra, vadi pištolj, repetira, uperi ga u ženu, oće-neće, i kaže:
• Ma ne mogu. CIA je CIA al' žena je preča.
Drugi ulazi Francuz. Vadi pištolj, repetira i nišani, al' ni on ne može.
Ulazi Srbin unutra. Čuje se bam-bam-bam a posle toga lomljava, cika, vika, dreka i posle pet minuta izlazi on sav krvav i kaže:
• Mamu im jebem, dali mi ćorke, pa sam morao da je dokrajčim stolicom!

Mladi bračni par, oženjeni tek desetak dana, ono ... ševe se još ko blesavi ... Dolazi Radojica sa posla i pita:
• Eee, oćemo da ručamo, pa da se karamo ili da se karamo pa da ručamo?
Stanija:
• Kako oćeš, pa da ručamo.

Vrhunac komšijske svađe:
• Da ti nije mene, ti ni dece be bi imao ... !

Zašto kostur ne sme da skoči sa trećeg sprata?
• Zato što nema muda.

Polaže student usmeni ispit. Za to vreme profesor se ljulja na stolici. U jednom trenutku stolica se slomi i profesor padne na pod. Student ne izdrži i počne da se smeje. Profesor će na to, polako ustajući i čisteći odelo:
• Eh, kolega, danas padosmo obojica!

Priča dvadesetogodisnja unuka nani:
• E moja nano, sinoć sam došla kući taksijem i tek kad sam došla pred kuću setih se da nemam ni dinara u džepu!
• Pa kako si mu platila? - znatizeljno upita nana.
• Pa morala sam u naturi, nano moja mila.
Sva ta priča napali nanu tako da ti ona u istom času ode u centar i sede u prvi slobodni taksi, ugleda maldog i lepog taksistu, zaboravi sav proces vožnje, nemanja novca ...
• Dokle nano? - upita je taksista.
• Do jaja sine, do jaja.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Polaže Mujo u Sarajevu vozački. U toku vožnje pita njega instruktor, misleći na brzinu:
• Mujo s kojom ideš trenutno?
• Ne znaš ti nju ona je iz Doboja!

Mali Perica pita tatu:
• Ćale, jesam li ja usvojen?
• Jesi, sine, al' su te vratili ...

• Mujo, šta ti je rekla Fata kada si sinoć doš’o onako nakresan kući? - pita Haso zabrinuto.
• Ništa, samo je vrtela glavom.
• Čijom, svojom ili tvojom?