VICOTEKA

Dođe neki mladić u kafić i ugleda stariju gospođu pa kaže:
• Stara koka, masna supa.
A ova će njemu:
• Mlad slon, mala surla ...

Na velikom takmičenju, bacač koplja kaže svom kolegi:
• Danas se moram jako potruditi, u publici je i moja tašta.
Kolega odgovara:
• Čoveče, to je preko sto metara, teško da ćeš je pogoditi!

Prolaze Mujo i Haso pored kafića u kom je upravo izbila tučnjava.
• Idem vidjet kakva je to gužva tamo - kaže Mujo.
Vrati se za par minuta razbijenog nosa, a Haso ga pita:
• I, kakva je to gužva?
• Ma kakvi, nema uopće gužve, odmah si na redu - odgovori Mujo.

Sedeli baba i deda pored kamina i takmičili se ko može snažnije da prdne. Prvo deda prdne i ugasi vatru, baba prdne i oduva kamin, kad će njoj deda:
• Lako je tebi kad pucaš iz dvocevke ...

Prozove uciteljica Milenu na kartu i kaže joj:
• Pokaži nam Ameriku, Milena.
Milena pokaže. Učiteljica pita Pericu:
• Ko je otkrio Ameriku, Perice?
• Pa, Milena, učiteljice!

Došao policajac na posao sa rasparenim cipelama, jedna mu cipela crna, a druga bela. Načelnik poče da galami na njega:
• Kvariš ugled policije, i onako uvek kažu da smo glupi! Idi kući i zameni cipele.
Ode policajac kući, vrati se posle nekog vremena i kaže:
• Šefe, imam problem. I kod kuće su mi rasparene cipele – jedna crna, a druga bela!

• Hej ćao, hoćemo li večeras na ćevape ili pljeskavicu?
• Ja sam vegetarijanka.
• E, ima pored restorana odličan travnjak!

Pita učiteljica učenike:
• Ko od vas, deco, zna najbolje da imitira vuka?
Javlja se Perica:
• Moj deda, učiteljice.
Učiteljica pita Pericu:
• Je l’ hoćeš sutra da dovedeš dedu u školu?
• Pa hoću, učiteljice.
Ode Perica kući i kže dedi:
• Rekla ti učiteljica da sutra dođeš sa mnom u školu.
I deda pođe. Kad su došli u školu, učiteljica reče dedi:
• Perica nam je rekao da mnogo lepo imitirate vuka.
Deda se brani da ne zna. Učiteljica upita Pericu zašto laže, a Perica će:
• Ma ne lažem uciteljice, Vi ste ga loše pitali. Je li deda, kada si zadnji put kresnuo babu?
A deda će:
• Aaaauuuuuuuuuuuu ...

U bolnici, kuca neko na vrata bolesničke sobe. Bolesnik pita:
• Ko je?
• Hemo!
• Koji Hemo? - pita bolensik.
• Terapija!

Putuje atom kroz plavušinu glavu, sudari se sa mozgom, pa kaže:
• OpIzvini, nisam te video!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.