VICOTEKA

Otac savetuje sina koji se sprema za letovanje na Tajlandu:
• Sine, čuvaj se, jer ima svakakvih devojaka tamo, prostitutki, transvestita, ima da se zaraziš. Onda ćeš zaraziti komšinicu, a komšinica će zaraziti mene, ja mamu ... a ti znaš mamu kakva je! Pomreće nam pola komšiluka!

Pre mesec dana je ostavila cigarete. Pre dve nedelje kafu. Prošle nedelje slatkiše. Mislim da sam ja sledeći ...

Postrojio narednik policajce i naređuje im:
• Vi koji imate srednju školu stanite desno, a vi koji imate osnovnu školu stanite levo.
Jedan policajac osta stojeći i upita narednika:
• A kuda ću ja, neman nikakvu školu?
Narednik će njemu:
• Ti onda stani iza mene!

Zove sin tatu:
• Upomoć, tata, požar u kući!
Otac odgovori:
• Tiše, sine, probudićeš mamu.

Zašto baba čita Bibliju?
• Sprema se za prijemni.

Muž pita ženu:
• Dušo, zvali su me iz poreske, doće će sutra u firmu da urade kontrolu, ... šta da obučem? Ako se doteram, misliće da smo puni para, ... verovatno je pametnije da obučem nešto jednostavno, možda pomisle da smo sirotinja, pa nas i ne "rebnu" previše?!
Žena mu mirno odgovori:
• Kada sam babu pitala šta da obučem za prvu bračnu noć, da li čipkanu spavaćicu ili jednostavnu reklamu, ona mi je rekla:
“Nije bitno, sigurno će te jebati”! 

Pričaju Mujo i Haso:
• Mujo, danas sam otišao na bazen i posle pola sata su me izbacili.
• A zašto? - pita Mujo.
• Pišao sam u bazen.
• Pa šta ima veze, svi pišaju u bazen.
• I ja sam im rekao isto, ali su mi rekli: "Jeste, jeste, svi pišaju ali ne kao ti sa skakaonice".

Vraća se Piroćanac iz inostranstva i u ruci ima samo kavez sa papagajem. Stiže na carinu:
• Šta imate za carinu? – pita carinik.
• Ništa, samo papagaja.
• I on se carini.
• Papagaj? Kako? Koliko?
• Deset dinara živ, 5 dinara mrtav.
Gleda Piroćanac carinika, pa papagaja, pa carinika, kad će na to papagaj:
• Jovo, Jovo, nemoj da se zajebavaš za 5 dinara!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Priča deda unucima kako je bilo u ratu:
• I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o!
Deca pitaše:
• Što nisi pobegao?
Deda procedi kroz zube:
• Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

• Šta radiš?
• Evo, bio na trčanju!
• Aha, jesi li povratio kondiciju?
• Povratio jesam, kondiciju nisam.