VICOTEKA

Kako je najlakše potopiti podmornicu punu plavuša?
• Dovoljno je pokucati na vrata.

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Sede dva penzionera na Kalemegdanu pa jedan pita onog drugog:
• Je li, kako te služi ona stvar?
• Isto kao ova naša omladina – ima šta da radi, al’ ne voli da se diže. A tebe?
• E, mene kao stara devizna štednja – imaš je, al’ ne možeš da je podigneš.

Profesor objašnjava studentima osnove obdukcije:
• Glavne su dve stvari. Prva je da pobedite gađenje i odvratnost - pazite sada.
Profesor gurne prst u bulju lešu koji je ležao na stolu, izvadi ga i poliže ...
• Hajde sada svi vi ponovite ovo.
Prebledeli studenti svi ponove ovu radnju, stave lešu prst, pa polizu isti, jedva se uzdržavajući da ne se ne ispovraćaju. Profesor tada nastavi sa predavanjem:
• Druga, isto tako važna stvar je koncentracija i pomno praćenje predavanja. Ja sam u analni otvor gurnuo kažiprst a polizao srednji prst. Dakle, dobro pazite ...

Parkiranje u Beogradu je kao seks:
• Koliko god da je dobro, uvek misliš da može bolje.
• Ženama je potrebno više vremena.
• Ako ne želiš da se potrudiš, uvek možeš da platiš.
• Zabranjena mesta su uvek uzbudljivija.
• Koliko god da se trudiš da nađeš savršenu poziciju, neko će da te kresne od pozadi.
• Veličina jeste bitna.
• Možeš da ostaneš do jutra ako baš moraš, ali u sedam, da više nisi tu.
• Ako je savršeno i slobodno, sigurno postoji neki problem.
• Moraš da poznaješ zone.
• Moraš da znaš da izađeš na vreme.
• Ako si na zabranjenom mestu, budi brz.

Sedi plavuša u autobusu kad uđe baba u autobus i upita plavušu:
• Možemo li da se zamenimo?
Plavuša preneraženo odgovori:
• Šta ..., pa da ja budem baba?!

Dama u poodmaklim godinama stoji na pramcu broda za krstarenje, čvrsto držeći svoj šešir obema rukama da ga vetar ne oduva. Jedan gospodin se približi i kaže:
• Oprostite mi, gospođo, ne želim da Vam smetam, ali da li ste primetili da vetar podiže Vašu haljinu vrlo visoko?
• Da, jesam, ali trebaju mi obe ruke da zadržim šešir na glavi.
• Ali, gospođo ... jedna dama vaših godina treba da zna da su njeni intimni delovi izloženi javnosti! – kaže kavaljer.
Dama baci pogled prema dole i odgovori:
• Gospodine, sve što vidite kada se haljina podigne, staro je preko šezdeset godina. A šešir sam kupila juče!

Dobio sin za punolestvo od oca pare da ode u javnu kuću da se malo istrese. Na putu do javne kuće naiđe na babu koja ga pita gde ide? On reče da se zaputio u javnu kuću, a baba predloži da kresne nju i sačuva pare.
Klinac se složi i odradi posao. Primetio je da ga je malo grebalo dok je radio al' nije ništa rekao. Vrati se kući, otac ga upita kako je bilo, a on kaže da je bilo fantastično.
Ćale mu da pare da ode opet sutradan. Klinac opet naiđe na babu i opet ista priča, samo ovaj put ga nije ništa grebalo. Upita babu u čemu je fora a ona kaže:
• Pa, vidiš sinko, na početku su bile kraste, a sada je gnoj.

Dolazi muž kući i kaže ženi:
• Kupio sam ti kafetin!
• Šta će mi, ne boli me glava?
• Eee, tu sam te čekao, ... Skidaj se!

Žali se Mujo Hasi:
• Haso bolan, kupio sam nove cipele i ne da me žuljaju, nego ne znam šta da radim ...
• Pa zameni ih – kaže Haso.
• Ma, ne mogu Haso!
• Što bolan. Nove su, imaš račun ...
• Ih Haso, kad bi samo znao koje je to uživanje kada ih skidam ...

Udala žena svoje tri ćerke istog dana. Na rastanku kaže ona njima:
• Pišite mi kako vam je u braku, a umesto reči 'seks' napišite 'kolači', da vaš otac ne sazna o čemu pišete.
Posle nekog vremena piše najstarija ćerka:
• Dragi mama i tata, meni je u braku lepo, ali kolača slabo, jednom nedeljno.
Sledećeg dana piše druga ćerka:
• Dragi roditelji, ja živim k'o u bajci, imam sve što poželim, ali kolača samo jednom mesečno.
Na kraju stiže pismo i od najmlađe ćerke:
• Dragi mama i tata, moj muž i ja nemamo skoro ništa i jedva imamo da preživimo. Ali zato kolača ima svakog dana. Ako nema kolača, moj muž liže tepsiju, a ja oklagiju.