VICOTEKA

Uvek sam sređen i doteran ... kiša me opere ... vetar me osuši ... a život me pegla ...

Nemojte uzalud da se nervirate. Iz života i onako niko nije izašao živ!

Krenuo Perica u večernju školu i nakon nekog vremena prozove ga profesor na času matematike:
• Perice, koliko je dva plus dva?
Perica ispali kao iz topa:
• Četiri!
Profesor reče:
• Sedi, pet!
Perica progunđa sebi u bradu:
• Ma, znao sam da je pet ...

Dolazi muž kući rano ujutro, sav raštiman. Žena ga dočekuje:
• Gde si ti do sada, aaa?
• Pa, kolega se ženi, ... pa napravio momačko veče.
• A, je l'? Da niste doveli neku kurvetinu, pa radili redaljku na kauču, aaa?
• Nismo, otkud ti to?
• Jaooo, nemoj meni da pričaš, kao da nikada nisam bila na momačkoj večeri!

Žali se jedan Piroćanac:
• Juče mi bila familija iz Beč, doneli neki keks od evro i po, dve čokolade i 200 grama kafe, a pojeli i popili moju penziju i pola ženine plate!

Pita mala zmija mamu zmiju:
• Mama, jesmo mi otrovne zmije?
• Jesmo!
• A jesmo li jako otrovne?
• Jesmo, jako smo otrovne!
• Au, a ja se ugrizla za jezik!

Direktor saopštava mladom službeniku:
• Strašno mi je žao što moram da Vas otpustim, bili ste mi kao rođeni sin, ... lenj, bezobziran i nezahvalan!

Pacijent ulazi u ordinaciju:
• Doktore, imam problema sa učestalim gasovima. U stvari, to i nije neki problem jer ih ispuštam bez ikakvog zvuka i nemaju nikakav miris. Evo, na primer, otkako sam ušao, ispustio sam ih desetak, a Vi ništa niste primetili.
Doktor:
• Dobro, uzmite ove tablete i dođite sledeće nedelje na kontrolu.
Sledeće nedelje čovek dolazi na kontrolu kod doktora:
• Doktore, nešto se dogodilo sa mojim gasovima. Otkako sam počeo da pijem one tablete, počeli su strašno da smrde, a i dalje su onako učestali kao pre i ne čuju se.
Doktor:
• Dobro, sinuse smo pročistili, sada ću da vidim kako ćemo da Vam sredimo sluh.

Zašto žene piju kafu dok razgovaraju?
• Da ne bi zaspale dok ona druga priča!

Priča Mujo Hasi:
• Zamisli, Haso, komšija je pozvonio na moja vrata u tri ujutro. Toliko sam se uplašio da mi je bušilica ispala iz ruke ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...