Naravno da hoću

Izbacila sise i dupe na profilnoj, i misli da ću je ja prihvatiti. ... Naravno da hoću.

• Mama, da li je naporno prati prozore? – pita mali Perica. • Da, sine, jako je naporno! – uzdahnu majka. • Onda mi zahvali, upravo sam jedan razbio!

Šta je to nindza dijeta? • Jedeš sve, ali pazis da te niko ne vidi.

Žena je kao autobus: dok trčiš za njom, neće da stane, a i ako stane – neće da otvori vrata!

Muž: • Volim te. Žena: • To govoriš ti, ili alkohol u tebi? Muž: • To ja govorim alkoholu.

Muž se budi mamuran. Otvara oči i na stočiću ugleda čašu vode a pored dva aspirina. Na stolu pored kreveta ugleda ispeglanu odeću, zatim pogleda okolo i vidi da je cela kuća čista i pospremljena! Na stolu u kuhinji ugleda papirić gde je pisalo: "Dragi, otišla sam u kupovinu. Doručak je u rerni, sportske novine na stolu. Tvoja ženica!" Tad dođe i sin i muž ga upita šta se desilo prošle noći. Sin odgovara: • Ah, ništa, došao si oko 3 sata ujutro, pijan k'o zemlja, sapleo si se na stepenik i razbio maminu najdražu vazu i povratio u hodniku, pa si se zaleteo u vrata i sad imaš modricu na oku! • Kuku meni, ali reci mi zašto je sad tako sve pospremljeno i mama nije ljuta? Sin objasni: • Pa kad te je mama odvukla u spavaću sobu i pokušala ti skinuti pantalone, ti si rekao: "Gospođo, pustite me na miru, ja sam oženjen"!

Pričaju dvojica komšija: • Noćas je bilo baš jako nevreme. Jesi li ti prošao bez štete na krovu? • Nemam pojma, još uvek ne mogu da nađem krov.

• Jesi li igrao poker? - pita Fata Muju. • Nisam, matere mi! - odgovori on. • Dobro, 'ajde da večeraš. Kol‘ko ćeš sarmi? • Tri pa jednu!

Došli Mujo i Haso u Frankfurt i zaustave se na benzinskoj pumpi, radnik pita: • Super? • Jok bolan, vodu do vrha! Fritz se čudi, ne veruje, ali toči vodu u rezervoar stojadina. Potom izađe Mujo iz auta, ubaci u rezervoar neku tabletu, zatvori poklopac i odveze se. Drugi dan isto tako, treći takođe i onda Fritz o tome obavesti svog direktora Dietricha. Dođe Mujo opet sledećeg dana, isti postupak, ali ovaj put direktor dođe i kaže: • Hoćete li mi, gospodine, prodati te vaše tablete za milion maraka? • Neću, hoću najmanje 2 miliona. Direktor kaže da je u redu, donese lovu i uzme tablete. Muji napune vodu, on ode, a Haso ga pita: • Bolan, Mujo, a na šta ćemo se sad voziti kad si ti prodao one tablete? • Pa na plin, kao i do sada - odgovori Mujo.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Muškarci su kao kafa. Samo dobra kafa može da te drži budnom cele noći.