VICOTEKA

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube.
• Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem.
• Imam, baba, porculanske.
• Koliko ti oni koštaju?
• 500 eura.
• Imaš li, sinko, neke jeftinije?
• Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura.
• Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare.
• Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju.
• Dobro, sinko.
Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje:
• Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Zašto Deda Mraz nosi lenjir?
• Meri Krismas.

Kako Piroćanac greje oca i majku?
• Nađe im po jedan panj sa mnogo čvorova. Onako matori, oni cepaju panjeve i nikako ne mogu da ih iscepaju, ali se zato dobro zagreju cepajući.

Bili Mujo i Haso u nekom hotelu i preko noći ih izboli komarci. Žale se oni na recepciji, a recepcioner ih pita jesu li ostavili svetlo.
• Jesmo, bolan - odgovoriše Mujo i Haso.
• Ma, morate ugasiti, svetlo ih privlači - na to će recepcioner.
I tako drugu noć oni ugase svetlo, kad u pola noći uleti u sobu svitac, a za njim još nekoliko njih ...
Mujo viknu:
• Bežimo Haso, evo ih sa baterijama!

Igraju dve babe košarku, pa će jedna:
• Faauuul!
Druga će:
• Šta je sad?
Ponovo će prva:
• Stala si mi na sisu!

Jednoga dana dođe smrt po Piroćanca. Oko njega se okupila cela familija i on pita:
• Ženo, jesi li tu?
A ona će:
• Tu sam, ljubavi moja.
Pita on svog sina:
• Sine, jesi li tu?
• Tu sam, tatko, tu sam.
Pita dalje Piroćanac svoju ćerku:
• Ćero moja, jesi li tu?
• Tu sam, tatko, tu sam.
A Piroćanac, sav iznerviran, nastavi:
• Pa kome onda gori svetlo u kupatilu?!

Kada sam bio mali, pišao sam po pesku, a sada sam odrastao, pa serem po Fejsu!

Dolazi Milašin kući sa posla i sa vrata kaže Radojki:
• Ženo, imam vest za tebe!
• Povećali su ti platu?
• Ih bre, Radojka, rek'o sam vest, a ne čudo!

Negde na selu, svekrva pita snaju:
• Snajka, znaš li ti da upregneš konja?
• Bože majko, ... deset godina sam u braku, znam sve o konjima!

Pitali narkomana:
• Koji ti je životni moto?
Narkoman odgovorio:
• Uvek mot'o, uvek mot'o