VICOTEKA

Stari farmer napisao je pismo svom sinu, koji je nevin završio u zatvoru:
• Ove godine ne mogu da zasadim krompir. Zemlja je jako tvrda i nemam snage da kopam. Znam da bi mi ti pomogao da si ovde.
Sin je odgovorio:
• Budalo, ne kopaj zemlju. Ispod sam zakopao oružje!
Policija je, pre slanja, pročitala pismo i sledećeg dana raskopala zemlju, ali ništa nije pronašla. Sin je ponovo pisao ocu:
• Zasadi sada krompir, oče. Ove je najviše što sam mogao da uradim odavde.

Pouka: Kada ima želje, ima i načina!

Pita sin oca:
• Tata, kako mogu da prepoznam kada je neko pijan?
• Sine, vidiš ona dva drveta tamo? Pijan čovek bi video četiri!
• Tata, ja vidim samo jedno drvo!

Zašto mrtvaci ne mogu da igraju fudbal?
• Zato što ne mogu da naprave "živi zid"!

Pošli Crnogorci u lov na puževe. Vrate se kasno noću bez ijednog, te će nečija žena:
• Ama, čo'če, đe su vam puževi?
• Muči ženetino, to divlje, to bježi, ne mož' ga uvatit'!

Razgovaraju Mujo i Haso:
• Mujo, danas sam otišao na bazen i posle pola sata su me izbacili.
• A zašto?
• Pišao sam u njega.
• Pa šta ima veze, svi pišaju u bazen.
• I ja sam im rekao isto.
• Pa šta su oni tebi rekli?
• Jeste, jeste, svi pišaju, ali ne kao ti - sa skakaonice!

Bila Piroćancu žena na moru i udavila se. Pronašli su je tek nakon tri godine i obavestili muža da su našli samo kostur oblepljen dagnjama. Ubrzo je stigao njegov odgovor:
• Dagnje prodajem. Mamac vratite nazad u more!

Dogovaraju se Milojko i Javorka o odmoru, pa Javorka pita:
• Šta misliš Milojko, šta je bolje za tvoje zdravlje, da idemo na more ili na planinu?
Milojko odgovori:
• Za moje zdravlje bi najbolje bilo da ti odeš na planinu, a ja na more!

Lali se rodilo dete, ali kako ga nisu pustili u bolnicu u posetu, dođe Lala pod prozor Sosine bolničke sobe i počne da se dere:
• Sosooo, je li muško ili žensko?
• Sin je!
Lala se razveseli i razdere opet:
• A koliko je težak?
• 3500 grama.
Lala sav srećan, pa se razdere još jednom:
• A na koga liči?
• Na jednog iz Mokrina, ne znaš ga ti.

Sretnu se Mujo i Haso. Pita Mujo:
• Đes' ba, Haso, nema te petnaest dana?
• Ma, juče me skinuli sa aparata ...
• Auh ... matere ti, da sam znao, doš'o bih ti u posetu.
• Ma, jarane, nisam bio u bolnici, nego u kladionici!

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Kaže Mujo Hasi:
• Haso, ti si pravi magarac, samo ti još fale rogovi.
• Pa odakle bolan magarcu rogovi, magarac nema rogove.
• E onda ti ništa ne fali.