Ovo je najviše što sam mogao da uradim odavde

Stari farmer napisao je pismo svom sinu, koji je nevin završio u zatvoru: • Ove godine ne mogu da zasadim krompir. Zemlja je jako tvrda i nemam snage da kopam. Znam da bi mi ti pomogao da si ovde. Sin je odgovorio: • Budalo, ne kopaj zemlju. Ispod sam zakopao oružje! Policija je, pre slanja, pročitala pismo i sledećeg dana raskopala zemlju, ali ništa nije pronašla. Sin je ponovo pisao ocu: • Zasadi sada krompir, oče. Ove je najviše što sam mogao da uradim odavde. Pouka: Kada ima želje, ima i načina!

Sine, kako je bilo na ispitu? • Pobožno. • Kako to? • Fino, profesor pita, ja se krstim - ja odgovorim, profesor se krsti.

Zašto je Džej postao pevač? • Nije mogao da dohvati kontejner.

Mujo postao šef na poslu i kadrovska mu poslala kandidatkinje za sekretaricu, pa on, naravno, izabere najzgodniju. Mesec dana on njoj nosi cveće i bombonijere, pa ona napokon pristane izaći na večeru s njim. Nakon večere svrate oni na pićence u njen stan i pićence po pićence, završe oni u krevetu. Nakon par minuta sekretarica upita: • Šefe, jel' uš'o? Mujo ponosno ispali: • Bezbel' da je uš'o, šta pitaš? Sekretarica uzdahne: • Jaooo, šefe, koliki jeeee ...

Otišao čovek kod čarobnjaka i pita ga može li da poništi kletvu koja je bačena na njega. • Zavisi - kaže čarobnjak - ako se sećaš tačnih reči ... • Kako se ne bih sećao: "Sada vas proglašavam mužem i ženom ...".

Mujo je napokon uspeo da zavede Fatu i završi sa njom u krevetu, pa ujutro nakon buđenja upita je: • Fato, bona, jesam li ja prvi sa kojim si spavala? Fata rezignirano klimne glavom: • Jesi, bolan, sa ostalima oka nisam do jutra sklopila.

Šta kažu kauboji kada se bore u Crnoj Gori? • Ovde ima mesta samo za jednog.

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje. • Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko. • Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!

Zauzet muški WC i Crnogorac uđe u ženski. Naiđe žena i vikne: • Au, iju!! A Crnogorac viknu: • Ne boj se jadna, držim ga.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Perice, odakle ti taj prsten? - pita majka. • Našao sam ga na ulici! • Pa zašto ga nisi odneo policiji? • Pa, nisam smatrao da je to potrebno - na to će Perica. • Šta? Nisi smatrao da je to potrebno! Zbog čega?. • Pa zato što je na prstenu ugravirano: "ZAUVEK TVOJ".