Katanac sa mosta

Molio bih nekoga iz Vrnjačke Banje da otključa moj katanac sa mosta. Hvala.

Ispituje profesor studente i prozove Ljubišu: • Ljubiša, šta je sledilo posle Napoleonove smrti? • Sahrana, profesore. • Dobro sedi. Vidimo se za 40 dana.

Donela učiteljica likovnog skulpturu gole devojke i pita učenike: • Marice, šta ti vidiš na ovoj skulpturi? • Izražena ramena i pozu, učiteljice. • Ivice, šta ti vidiš? • Sise, učiteljice. • Izlazi napolje, sram te bilo! • Perice, ti? • Izlazim, izlazim ...

Razgovaraju dve plavuše: • Čudno, uvek kada kijam, doživim orgazam ... • Pa, jesi li preduzela nešto u vezi toga? • Jesam. Uvek sa sobom nosim kesicu bibera!

Kako se zove sin alkoholičara? • Sinalko.

• Perice, nabroj mi 3 poznate ličnosti. • Zidane, Beckham, Ronaldinho ... • Dobro, a šta je sa Mozartom, Da Vinchijem ...? • Pa učiteljice, ne poznajem baš najbolje rezervne igrače.

Dva sijamska blizanca gledaju TV. Odjednom zazvoni telefon, jedan krene da se javi a drugi će: • Ako mene traže, nisam tu ...

Brak je udruživanje dvoje ljudi, radi rešavanja zajedničkih problema, koje inače ne bi ni imali da se nisu udružili.

Stoje dve plavuše na mostu i prepiru se: • Jao, što je ova Sava lepa ... • Ma koja Sava, to ti je Dunav. • Ma nije Dunav nego Sava. • Šta ti meni pričaš kad ja znam da je to Dunav. Naljuti se prva, skine odeću i skoči sa mosta. Posle pola sata, vrati se na most sva izlomljena. • I šta je bilo? Dunav ili Sava? • Ma pusti me, nije ni jedna ni druga. Ovo nije most nego nadvožnjak u ulici Dimitrija Tucovića.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Dva pedera u "poslu", kad će jedan od njih: • Brate, ja bi sišo. • Pa siši, ko ti brani!