Imaš li ti srca

• I, ... čime se ti baviš? • Pa, trgujem ljudskim organima. • Šta se sa tim zajebavaš, imaš li ti srca? • Uf, nestalo, možda bude sledeće nedelje ...

Kaže baba dedi: • Dragi, ti si totalno onemoćao. • Ma nemoj! – reče deda. Seti se šta smo jedno drugom rekli pre 50 godina – da ću ja dizati tvoje noge, a ti moju alatku. Jel’ tako? • Pa jeste. – potvrdi baba. A deda će na to: • Eee, vidiš, ja tvoje noge još uvek mogu da dignem, a ti moju alatku ne možeš! Pa ko je onda onemoćao?

• Dobar dan! Ja sam komšija sa sprata ispod Vas. Zamolio bih Vas da kažete svojoj ženi da bude malo tiša kad vodite ljubav. Ne mogu više svake noći da slušam "To, Jovane", "Još Jovane". • Bojim se da ste pogrešili stan. Ja sam Aleksa i stalno radim treću smenu!

Došao Mujo kod psihijatra i kaže: • Gospodine uvaženi psihijatru, imam jedan veeeeliki problem - uvek sanjam isti san. Ispred mene su jedna velika vrata, a ja ih guram, guram i nikako da ih otvorim. Psihijatar: • Ne razumem, objasnite mi malo detaljnije, piše li šta na tim vratima? Mujo: • Piše: Vuci

Razgovaraju dvojica pijanaca: • Kada umrem, hoću da mi grob zaliješ francuskim konjakom, škotskim viskijem i srpskom lozom! Važi? • Važi, ali ću prvo sve to da filtriram kroz bubrege!

Meni zapravo ne smeta što sam nezaposlen, nego što nemam platu.

Pitaju čoveka na ulici: • Šta biste promenili u vašem gradu? • Podigao bih ljuljaške! • Molim?! • Pa, nisko su i onda kačim nogama kad se ljuljam ... • Ali, Vi imate 30 godina? • I dugačke noge ...!

Došla inspekcija u fabriku pileće paštete da provere kvalitet sastojaka. Pita inspektor: • I, ovo je samo piletina u pašteti? • Pa, jeste, otprilike, sve piletina. • Kako otprilike? Ima li još nekog drugog mesa? • Ma malo dodamo. • Ma šta dodate? • Ma ima malo konjetine. • Šta znači malo konjetine, koji procenat? • Ma 50% • Kako 50%? • Pa, jedno pile, jedan konj ... • Auffff, pa ne morate onda ni stavljati piletinu! • Pa i ne stavljamo ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Ide pas pustinjom pa odjednom zastade i reče: • Ako uskoro ne naiđem na neko drvo, upišaću se!

Hvali se Amerikanac Bosancu kako njegova država stalno napreduje, kako se kod njih sve bolje i bolje živi, pa kaže: • Evo već sutra mi ćemo živeti bolje nego danas. A Bosanac mu odgovara: • Nije to ništa, mi već danas živimo bolje nego što ćemo živeti sutra!