VICOTEKA

Dan posle udaje ćerke, otac reče ženi:
• Eee boga mi, trebalo je da naučimo da igramo šah.
• Zašto?
• Pa, vidiš da smo dali damu za konja.

Dogovaraju se carinici šta da kupe kolegi za svadbeni poklon, pa jedan predlaže:
• Da mu kupimo kožnu garnituru?
• Malo je! - ostali će u glas.
• Da mu kupimo automobil? - reče neko.
• Malo je!
• Da mu kupimo stan? - opet će neko.
• Malo je!
• A da ga pustimo da radi jednu smenu sam?
• E to je već previše! - zagrajaše svi u glas.

Neko potroši brdo novca da bi obišao svet, a ja potrošim bocu vina i svet se okreće oko mene!

Upadne lopov u kuću, stavi plavuši pištolj na glavu i pita:
• Pare ili život?
A plavuša će na to:
• Pa život već imam, ali pare bi mi dobro došle.

San mi je da budem matematičar i da se svakog jutra budim sa dve nepoznate.

Razgovaraju dva prijatelja:
• Moja žena zna da kuva, ali neće!
• Ćuti, ti si još i dobro prošao, moja ne zna da kuva, ali hoće - razočarano će drugi.

• Pokušavam da te zaboravim, ... ne zovi me više.
• Pa ti si mene zvao, a ne ja tebe.
• Pa šta, nemoj da se javljaš!

Stariji čovek u kupeu voza kaže svom saputniku:
• Kako je čudno obučena ta devojka!
• Pogrešili ste, to je moj sin!
• Vi ste mu, znači, otac?
• Ne, ja sam mu majka!

Kaze Perica tati:
• Tata, danas kada je učiteljica u školi postavila pitanje jedini sam ja digao ruku!
• Koje je pitanje bilo?
• Ko je razbio prozor!

Razgovaraju hirurg, arhitekta i političar o tome koji je najstariji zanat na svetu. Hirurg kaže:
• Bog je od Adamovog rebra napravio Evu. Eto, bio je prvi hirurg i to vrlo dobar.
Prekda ga arhitekta:
• Čekaj, Bog je Evu napravio tek šestog dana. Seti se samog početka, prvo je bio haos, pa je nastao red. Ko bi mogao da napravi red osim arhitekte?
Na to će političar:
• Dobro, ljudi, a šta mislite, ko je napravio haos?

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.