VICOTEKA

Razgovaraju dve koleginice plavuše u kancelariji:
• Ej, znaš šta mi se juče desilo? - pita jedna.
• Ne znam šta?
• Ušla sam graškom u muški WC, kad tamo - direktor. I slatka moja videla sam mu onu stvar ...
• I, baš me interesuje kakav mu je? - zntiželjno će druga.
• Pa, ... malo je slan za moj ukus.

Kupio Mujo auto, pa rešio da se provoza. Međutim, taman što je krenuo, pukne mu guma. Mujo odluči da je zameni, pa okrene auto na krov. Naiđe putem Haso, pa upita Muju:
• Šta to radiš, bolan?
• Menjam gumu!
• Pa, ne radi se to tako - kaže Haso.
Mujo će na to:
• Ti ćeš da mi kažeš! Ja vozio bicikl celog života!

Koliko zuba treba da ima dobra tašta?
• Samo dva! Jedan da je stalno boli, a drugi da zetu otvara pivo!

Pita učiteljica Pericu šta je to katastrofa. Kaže Perica:
• To je kad lisica pokolje kokoške.
Učiteljica:
• Pa, to nije katastrofa, to je šteta.
Sutra učiteljica pita isto pitanje. Perica odgovara:
• To je kad avion u kom se nalazi puno političara eksplodira i padne u okean!
• Bravo Perice, to jeste katastrofa.
• Ali nije šteta.

Pita komšija mladu cigančicu:
• Jesi li ti nevina?
Ciganka odgovara:
• Jesam bre, kako da nisam, deca da mi umru ako lažem ... !

Imate li sobu? - upita gost ušavši u hotel.
• Samo s pogledom na more, ali je skuplja od ostalih.
• A ako obećam da neću gledati kroz prozor?

Bio Mujo u Vijetnamu, rat se završio i vrati se on zajedno sa ostalim vojnicima. Pitaju nadređeni šta ko želi kao nagradu za učešće u ratu. Neko je tražio kuću, neko vilu na obali mora, neko jahtu, a Mujo reče:
• Ja hoću po jedan dolar za svaki santimetar od vrha penisa do mojih jaja.
Svi počeše da se smeju, ali želja je želja, to je njegovo pravo i mora se ispuniti, ma koliko blesavo izgledalo, pošteno je zaradio. Skupili se novinari, kamermani, ... čakaju merenje, ... 1cm, 2cm, ... 5cm, 6cm, ... 12cm, ...
• Mujo, pa gde su ti jaja?
• Ostala, ba, u Vijetnamu.

Idu dva spermatozoidaa ulicom i jednog zgazi auto. Drugi će na to:
• E moj prijatelju, nikad od tebe čovek.

Mujo se nesretno zaljubio u Fatu koja ga ne šljivi ni pet posto, pa je jednog dana zaustavi u čaršiji i skrušeno upita:
• Fato, bona, rec’ ti meni iskreno, imam li ja kak’e šanse kod tebe?
Fata ga pogleda ispod oka i odbrusi:
• Eto, pravo da t’ kažem, ti si mi drugi na pop’su!  Mujo se poveseli:
• Super, bona, a ‘ko je prvi?
Fata hladno orgovori:
• Bilo ko!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kada umreš, ti ne znaš da si umro i nije ti teško. Teško je drugima. Isto je i kada si glup.