Ondi nisan nikad bija

Tončiju treba pomoć oko domaće zadaće i sjeti se da bi mu djed mogao pomoći, pa reče: • Nono, ti si kao dugogodišnji moreplovac bio na svim kontinentima?! • Jesan, jesan, dragi Tonči - odgovori mu djed. • To znači, nono, da ti dobro poznaješ geografiju? • Ne, dragi moj Tonči, ondi nisan nikad bija.

Zašto Italijani nikad ne roštiljaju? • Zato što im špagete ispadaju kroz rešetke.

Mujo i Fata na odmoru u Crnoj Gori, kad god su u restoranu, Fata uvek naručuje mešano meso i ostala dobra jela, a Mujo samo salate. Primeti to konobar posle nekoliko dana pa pita Fatu: • Gospođo, dozvolite mi da Vas pitam, zašto Vi uvek naručujete samo mešano meso, a Mujo samo salate? Fata će na to: • Pa, kad jebe k`o zec, neka i jede k`o zec!

• Bio sam na vašaru, pijan sam gađao iz puške da osvojim neku nagradu. • Šta si gađao? • Ma znaš, ... Ciganka zavrti točak sa brojevima i to gađaš. • Aha, i šta si osvojio? • Pola godine u Mitrovici. • Pa šta si pogodio? • Ciganku.

Ne kaže se "švaler iz komšiluka", nego "faktor stabilnosti u regionu".

Šta radi Čak Noris na Novom Beogradu? • Beži iz Zemuna!

Pita Mujo Fatu: • Bona Fato, kako ono da je kod Hase kosa onako gusta i sjajna? • Pa on kosu maže jajima - objašnjava Fata. • Vidi ti njega! Nisam znao da je takav akrobata - začudi se Mujo.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Kaže učiteljica: • Perice, kaži jednu prostu rečenicu. • Jovica jede govna! • To je nepristojno. Treba da kažeš prostu, a ne prostačku rečenicu! • Je l' može ovako: Jovica jede pitu? • Odlično. A sad kaži zašto je ova rečenica prosta? • Zato što je pita od govana!

Dok srećna majka drži novorođenče u naručju, prilazi joj medicinska sestra i kaže: • Napolju je srećni otac sa buketom cveća, da li da ga pustim kod Vas? • Ne! Ni sličajno! • Pa zašto gospođo? • Svakog trenutka treba da naiđe i moj muž!

• Iz Šapca potiče najviše kurvi i fudbalera! • Nemoj tako, moja žena je iz Šapca ... • A, za koji klub igra?