VICOTEKA

• Halo, vi ste električar?
• Da gospođo, kako vam mogu pomoći?
• Obećali ste da ćete danas doći i popraviti zvono na ulaznim vratima, ali niste došli ...
• Ja sam dolazio gospođo, zvonio sam duže od petnaest minuta, ali niko nije izašao!

Dolazi Piroćanac kod vulkanizera da mu zakrpi kurton, a ovaj mu odgovara:
• Ne krpimo kurtone!
Poče Piroćanac da ga moli i da dosađuje, pa ovaj popusti i zakrpi mu kurton. Ne prođe dugo, kad ovaj opet dolazi na krpljenje, i ovaj mu ga zakrpi. Dolazi on i treći put, a vulkanizer ga dočeka iznerviran:
• Dva puta sam ti ga krpio, šta više ‘oćeš?!
• Ma nisam sad došao da mi ga zakrpiš, nego da mi ga balansiraš.

Otišao Piroćanac na Sinajsku Goru da se približi Bogu. Popeo se na najviši vrh i upita Boga:
• Šta je za tebe milion godina?
• Samo jedan trenutak - odgovori bog.
• A šta je za tebe milijardu eura?
• Kao jedan cent.
• Pa daj mi onda jedan cent!
• Samo trenutak!

Učiteljica pita Pericu:
• Kupujem, kupuješ, kupujemo, kupujete, ... koje je to vreme?
• To je vreme rasprodaje - odgovori Perica.

Na pustoj plaži Mujo se skine do gole kože i zapliva daleko od obale. Posle nekog vremena, vraća se ka obali i vidi da pored njegove odeće sedi neka devojka i čita knjigu. Mujo ne izađe iz vode nego zaroni, izvadi nekakav lavor, pokrije sramotu i onda priđe devojci:
• Kako se zove ta knjiga što čitaš? - pita Mujo.
• Zove se: Kako se čitaju tuđe misli - kaže devojka.
• Pa šta ja sad mislim? - pita Mujo.
• Ti misliš da lavor ima dno - odgovori devojka.

Kako nastaje jedno veliko ništa?
• Bosanac projektuje, Piroćanac finansira, a Crnogorac izvodi radove.

Kako reaguju supruge različitih nacionalnosti kada ih muževi zateknu sa ljubavnikom?

Engleskinja:
• Dragi, budi džentlmen i izađi dok se mi obučemo!

Francuskinja:
• Dragi, pridruži nam se, veselije je u troje!

Srpkinja iz Pomoravlja:
• Milisave, ti li si?
• Ja sam, Živadinka, nego koj!
• Ama, Milisave, jesi li to sigurno ti?
• Ja sam, Živadinka, sad ćeš da vidiš svog boga ...
• Ama, Milisave, ako si to ti, kuj je onda ovaj na mene?!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Koja je razlika između plavuše i kokoške?
• Kokoška zna na čijim jajima sedi.

Da li smem veš koji se pere na 30 stepeni da iznesem napolje da se suši na 40 stepeni?

Hteo bih da umrem mirno u snu, kao moj deda, a ne vrišteći i u panici, kao putnici u autobusu koji je on vozio.