VICOTEKA

• Halo, vi ste električar?
• Da gospođo, kako vam mogu pomoći?
• Obećali ste da ćete danas doći i popraviti zvono na ulaznim vratima, ali niste došli ...
• Ja sam dolazio gospođo, zvonio sam duže od petnaest minuta, ali niko nije izašao!

Slupao se ciga autom, jedva živ ostao. Sakupili ga u delovima i unose u hitnu. Pogleda ga dežurni lekar i prodere se:
• Sestro, instrumente!
A ciga će:
• Pa di sad ovakav da sviram doktore, ljubim ti karakter?!

Šta je to optička varka?
• To je kada neko zbog naočara izgeda inteligentnije.

• Kad mi je nizak pritisak, popijem crnoga vina, ... kada je visok, popijem rakijicu, ... kad se pre`ladim, pijem kuvanu rakiju ili vino, ... ako nemam apetita, udarim po belom vinu, a za bolje varenje pijem pivo ...
• Pobogu, čoveče, piješ li ti ikad vodu?
• Toliko bolestan još nisam bio!

Koji je najprodavaniji poklon za 8. mart u Crnoj Gori?
• Aparat za brijanje ...

On i ona vode ljubav u krevetu. On predloži:
• Hajde da probamo pozu 68!
• 68? Čula sam za pozu 69, ali za pozu 68 nisam nikad?!
• Ti mi ga popušiš, a ja sam ti dužan jedno lizanje.

Čekao stariji čovek šest godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže:
• Evo sve je gotovo, samo još idete do šefove kancelarije da Vam ovde udare pečat.
Ode čovek sav srećan, kad u kancelariji, šef gleda na sat i kaže da mu je vreme za ručak. Nesrećni čovek pokunjen kaže:
• Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču o ženi i psu.
Šef malo nevoljno, ali ipak pristane. Overi on sve, a onda zatraži od starca da čuje priču. Starac fino pokupi papire i kaže, gledajući ga pravo u oči:
• E jebo ti pas mater!

Šta je to nedefinisani osećaj?
• Kada ti tašta slupa novi auto i pogine.

Razgovaraju dve prijateljice:
• Joj, što si mi lepa na ovoj slici! Od kad je to?
• Od pre 15 kila!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Zašto zebra navija za Partizan?
• Zato što je konj!