VICOTEKA

Američki biznismen koji boravi u Moskvi vodi svoj dnevnik i ovako zapisuje:
1. dan: Danas sam pio sa Rusima - za malo nisam umro.
2. dan: Danas sam pio sa Srbima - bolje da sam juče umro.

Vodoinstalater kuca na vrata stana. Otvara mu `garažirana` gospođa u bademantilu:
• Majstore, stigli ste! Odlično! Evo, u kupatilu je havarija!
Majstor uđe u kupatilo i popravi kvar za jedno dva sata.
• Koliko sam dužna, majstore - upita lepa gospođa.
• 50 evra - odgovara majstor.
• Je l` može nešto niža cena - upita gospođa otkrivajući levo rame i bradavicu k`o ratkapna od punta ...
majstor proguta knedlu, i reče:
• Žao mi je gospođo, takva je tarifa.
• Jeste li sigurni, majstore, da ne može makar malo jeftinije - reče gospođa otkrivajući drugo rame i butinu ...
• Gospođo, žao mi je, cena je 50 evra.
• U redu - plati gospođa, pozdraviše se i majstor ode ...
Na povratku kući, majstor svrati do obližnje kafane, sede za šank i viknu:
• Konobar! Daj mi piva za 50 evra.
Konobar će u čudu:
• Šta ćete sa tolikim pivom?
• Kad neće vršnjak da radi za 50 evra, sad će da piša za 50 evra!

Zašto su žene jako loši vozači?
• Svi instruktori vožnje su muškarci.

Kako se zove najpoznatiji japanski modni kreator?
• Sašimi Sako!

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ...
• Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita:
• Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...?
Kaže Nadica:
• Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna sestra:
• Izvini, ali ove čizme, kako ...?
• Ma, jedan predivan izlet, i evo ...
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca!
Ona:
• Ko je?
• Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.
Časna sestra:
• Jebi se ti i tvoje karamele!

Ja ne znam kako se mačka snalazi sa devet života? Meni je i ovaj jedan dokurčio.

Telefon je izumeo Aleksandar Graham Bell 1875. godine. Kad ga je sklopio video je da ima dva propuštena poziva. Zvao ga je Chuck Norris.

Poslao policajac ženu i dete na more, a on će da im se pridruži nekoliko dana kasnije. Kada je konačno došao, odmah navali na ženu, a ona kaže:
• Da li si ti normalan, pa dete je još uvek budno!
• Dobro – kaže policajac – idemo na plažu. Noć je, tamo nema nikoga.
Žena pristane i odu oni na plažu. Policajac opet navali, ali tek što je počeo, čuje glas:
• Ej, šta radite vas dvoje?
Policajac pogleda i vidi svog kolegu.
• Znaš, kolega, bio sam dva meseca na terenu. Nije to lako, moram malo da se opustim.
• Dobro, kolega, ajde, ... tebe prvi put vidim, ali ovu ispod tebe privodim već treći put!

• Dobar dan. Zovem povodom oglasa.
• Molim?
• Povodom oglasa!
• Ponovite, ko je to?
• ZOVEM POVODOM OGLASA!
• Oglasa?
• DA!
• Kakvog oglasa?
• Pa, prodajete slušni aparat ...
• Kakav aparat?
• SLUŠNI!
• A to, ... pa, prodala sam ga.

Posle celodnevne vožnje kolima, stranac dođe u pola noći u hotel na Crnogorskom primorju. Prijavi se, uzme ključeve od sobe i zamoli na recepciji da ga probude sutra u pola osam jer ima važan sastanak ...
Sutradan zvoni telefon i bude ga:
• Jeste li Vi naručili buđenje u pola osam?
• Da, jesam.
• Pa, ustaj jado, već je jedanaest!

Pričaju tri drugara i hvali se prvi:
• Ja sam moju ženu poslao u Vrnjačku banju na sedam dana!
Drugi kaže
• Ja sam moju poslao na Kopaonik na deset dana!
Treći kaže:
• Ja, na žalost, nisam pri parama pa svoju jebem sam!