VICOTEKA

Tončiju treba pomoć oko domaće zadaće i sjeti se da bi mu djed mogao pomoći, pa reče:
• Nono, ti si kao dugogodišnji moreplovac bio na svim kontinentima?!
• Jesan, jesan, dragi Tonči - odgovori mu djed.
• To znači, nono, da ti dobro poznaješ geografiju?
• Ne, dragi moj Tonči, ondi nisan nikad bija.

Vodi pandur jednog čoveka u zatvor. Čuje se galama i pita on policajca:
• Kakva je to galama?
• Ma ništa, kolege izvršavaju smrtnu kaznu na električnoj stolici.
• A zašto osuđenik toliko viče?
• Nestalo struje pa ga dovršavaju na sveću!

Balkanac nije pravi Balkanac ako u kući nema:
• Punu kutiju hemijskih olovki, od kojih samo jedna radi,
• Punu kesu drugih kesa,
• Kanticu od Eurokrema, punu svinjske masti i
• Daljinski od TV-a, zalepljen selotejpom.

Smrt kada dođe po šalterušu, vrati se nazad po još jedan papir.

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube.
• Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem.
• Imam, baba, porculanske.
• Koliko ti oni koštaju?
• 500 eura.
• Imaš li, sinko, neke jeftinije?
• Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura.
• Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare.
• Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju.
• Dobro, sinko.
Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje:
• Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

Pročitao negde deda da je hleb dobar za potenciju pa utrčao u pekaru:
• Molim Vas, pet kila hleba!
Pekar:
• Ma što će vam toliko hleba, pa stvrdnuće Vam se!
• Onda 15 kila!

Plavuši iznenada umre muž. Na sahrani, kuka ona nad sandukom:
• Što me ostavi, crko dabogda ...

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

• Jes' ti čuo, Haso, ko je Betoven?
• E, baš ja znam ko je Betoven - odgovori Haso.
• E, nećeš ni znat kad ne ideš u večernju školu - reče Mujo.
• Jes' ti, Haso, čuo za Mocarta?
• E, nemam ti ja veze sa Mocartom.
• E, nećeš ni imat kad ne ideš u večernju školu.
• Slušaj ti, Mujo, jes' ti čuo za Jozu bubnjara?
• Nisam.
• E, to je taj što ti ide kod žene kad ti ideš u večernju školu.

Odlučili Crnogorci da pred grupom turista otvore grob i pokažu Njegoša! I učiniše to. Gledaju ga turisti sa čuđenjem ( e, junaka ), no jedno dete dobaci:
• Ma nije on Crnogorac!
Svi ga pogledaše, a direktor muzeja upita:
• A kako ti to znaš?
Na to će dete:
• A, đe su mu trenerka i mobilni?

Ko se kreće brzinom svetlosti?
• Penzioner koji je ugledao prazno mesto u autobusu.