VICOTEKA

Ode zeka u prodavnicu i pita prodavca:
• Izvinite, imate li tortu od šargarepa?
• Nema.
Pita tako zeka svakog dana i ništa od torte. Jednog dana, besan prodavac mu reče:
• Zeko, ako još jednom dođeš, zakucaću te.
Zeka dođe i pita:
• Imate li eksere?
• Ne.
• A tortu od šargarepa?

Kaže otac kćerki za njen osamenaesti rođendan:
• Evo ćero, uzmi cigaretu, sad imaš 18 godina sedi malo da popričamo, ne moraš da se kriješ više.
A kćerka mu odgovara:
• Hvala ćale, ali ostavila sam pušenje posle drugog abortusa, ne prija mi više ...

Došao ciga kod doktora:
• Gospodin doktor, ova moja ciganka nešto nije zadovoljna kad se jebemo ...
• Što nije zadovoljna?
• Ne znam, gospodin doktor, nešto joj ne valja ...
• Pa, moraćeš nešto da promeniš u načinu na koji vodite ljubav.
• Šta da promenim, gospodin doktor?
• Pa probaj, na primer, da upališ svetlo dok to radite.
Sutradan:
• Je l’ sad bolje?
• Bolje, gospodin doktor ...
• Je l’ žena zadovoljna?
• Zadovoljna žena, al’ tek deca da vidiš što uživaju ...

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega:
• Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića?
• Ne, šta se desilo?
• Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe!
• Ufff, ... Moglo je biti i gore!
• Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?!
• Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!

Anketa, negde na ulici:
• Da li očekujete bolji život u 2017-oj godini?
• Da! Sigurno će da puste na RTS-u.

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kad je vreme za berbu jabuka?
• Kad komšija nije kod kuće!

Sedi Perica na času i piše status na Fejsu:
• Svi uče samo ja na Fejsu.
Posle izvesnog vremena profesor mu komentariše:
• Oćeš da ustaneš da vidiš keca ili da te tagujem?

• Jesi li igrao poker? - pita Fata Muju.
• Nisam, matere mi! - odgovori on.
• Dobro, 'ajde da večeraš. Kol‘ko ćeš sarmi?
• Tri pa jednu!

Toliko je sve poskupelo, da ću i električne cigarete morati da pušim samo kada je jeftinija tarifa za struju.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje.
• Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko.
• Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!