Oče zdrešio sam

• Oče zgrešio sam ... • Bog će ti oprostiti, ispričaj mi ... • Juče sam pokupio stoperku, bila je tako oskudno obučena, ... smeškala mi se, ... pohotljivo me je gledala, ... dao sam gas i brzo je odvezao tamo gde je krenula! • Sine, pa kako si zgrešio? • U mislima, oče, u mislima ... • Dobro, svako jutro i veče ćes popiti po kofu vode i Bog će ti oprostiti ... • Ali zašto toliko, ko još pije toliko vode? • Vo sine, ... samo Vo pije toliko vode ...

Vozi se baba u autobusu i nakon nekog vremena počne da se žali glasno govoreći: • Bože, Bože al sam žedna! Naravno, niko ne reaguje, a baba će opet: • Bože, Bože kako sam žedna! • Sačekaj baba dok stigneš tamo gde si krenula – reče jedan od putnika. Nakon nekoliko trenutaka baba će opet: • Bože, Bože kako sam žedna! Iznervirani vozač naglo zaustavi autobus kraj neke kafane: • Idite tamo pa se napijte vode. Samo da Vas više ne slušam! Kad se baba napila i vratila u autobus, vozač odahnu i krenu dalje. Nakon nekoliko stotina metara baba se ponovo oglasi: • Bože, Bože al sam bila žedna!

Ne trči sine za svakom suknjom, u Škotskoj si.

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur: • Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ... • Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ... Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura: • Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer? Pandur ga tresne pendrekom po tintari: • Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Došlo prase da se učlani u SDA: • Pa dobro prase, šta je tebi, gdje ti možeš da se učlanis u muslimansku stranku, jesi li normalno? • Da, da, naravno da hoću, jer samo vi ne koljete prasiće.

Mladenci došli da stanuju kod mladinih roditelja. Već prvog dana njen brat prvi siđe na doručak. • Mama, jesu li seka i njen muž još uvek u sobi? • Jesu. • Ja mislim ... • Nema ti šta da misliš! Doručkuj brzo i gubi se u školu! Kad se popodne vratio iz škole, dečak ponovo upita: • Mama, da li su seka i zet još u sobi? • Jesu. • Ja mislim ... • Nema šta ti da misliš! Sedi tu ručaj i ćuti, a posle možeš da ideš kod Steve da se igrate! Kad se pred veče vratio kući, odmah upita: • Da li su seka i zet sišli? • Još nisu! • Ja mislim ... • Dobro, ajde da čujem šta to misliš! • Pa eto, sinoć sam čuo kad je seka rekla zetu da ode u kupatilo i donese vazelin ... pa sve nešto mislim da zet nije greškom uzeo moj super lepak ... vidim da ga nema na polici, a ... vazelin je i dalje na polici!

Momak i devojka naručili puževe u restoranu. Jedu oni i jedu, kad ostade samo jedan pužić. Uzme ga devojka i sisa, sisa, ali puž nikako da izađe. Da ga ona dečku. On pokuša nekoliko puta, ali ništa. Uzme ga devojka ponovo i pogleda malo bolje. Kad ono mali puž se drži za kućicu i viče: • To, mala, tooo!!!

Mladić se vozi u novom autu. Levom rukom drži volan, a desna ruka mu je između nogu plavuše koja sedi pored njega. Zaustavi ga saobraćajac i kaže: • Ne bi li ti radije upotrebljavao obe ruke? • A kako bih onda vozio?

Kakve sam sreće, meni bi i da sam matičar, svaka rekla NE!

Zašto prasići žmure dok sisaju? • Sramota ih je što im je keva svinja.

Mujo i Haso sede za stolom i ispijaju pivu, dok Mujica sedi na noši i kenja: • Kada odraste, ovaj mali će ti biti političar - kaže Haso Muji. • Otkud znaš? - upita Mujo. • Sere, a gleda te pravo u oči - mirno odgovori Haso.