VICOTEKA

Momak i devojka u krevetu:
• Pa, počni već jednom, život je kraći nego što misliš - reče devojka.
• Pa, primakni se malo bliže, i on je kraći nego što misliš - odgovori momak.

• Oče zgrešio sam ...
• Bog će ti oprostiti, ispričaj mi ...
• Juče sam pokupio stoperku, bila je tako oskudno obučena, ... smeškala mi se, ... pohotljivo me je gledala, ... dao sam gas i brzo je odvezao tamo gde je krenula!
• Sine, pa kako si zgrešio?
• U mislima, oče, u mislima ...
• Dobro, svako jutro i veče ćes popiti po kofu vode i Bog će ti oprostiti ...
• Ali zašto toliko, ko još pije toliko vode?
• Vo sine, ... samo Vo pije toliko vode ...

Zašto plavuša nosi sat na nozi?
• Zato što želi da ide u korak s vremenom.

• Ej, konobar, imaš li šećer?
• Imam!
• Zajebano brate, deda mi umro zbog toga ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Bio Ciga u vojsci kad je sneg napadao na plato u kasarni. Kapetan tu postrojio vojsku pa kaže:
• Ko pišanjem ispiše svoje ime u snegu dobija 10 dana odsustva!
Svi krenu da pokušavaju, samo Ciga stoji. Dođe kapetan do njega:
• Šta je, Cigo, ne možeš?
• Ma, mogu gos’n kapetan, al’ da mi ga pridržiš, ... ja sam nepismen.

Molim pevačicu da ne trese sisama oko mog muža, ... novčanik je kod mene.

Seru Mujo i Haso pored puta, na ivici neke velike šume, kad se začu urlik medveda.
• Šta je, Haso, što si se prepao? - pita Mujo.
• Ma nisam Mujo, majke mi!
Na to će Mujo:
• Pa što onda brišeš moju guzicu?

Šta je to cev?
• To je šipka kroz koju je provučena rupa.

Piše ciga sinu u vojsku i kaže:
• Ovdi je sve lepo, a ima i novosti - i majka i žena ti rodile po jednog burazera ...

Zašto se plavuša koja je rodila blizance neprestano lupa po glavi?
• Zato što uzaludno pokušava da se seti ko je otac drugog deteta.