VICOTEKA

Bračni par gleda televiziju. Upravo počinje dokumentarac o glodarima, tad muž zavapi:
• Pobogu ženo, nećemo valjda gledati ove pacove?
• Pacove? To ti je dokumentarac o glodarima!
• Glodari, pacovi, miševi ...  Sve je to isto, zar ne misliš da su svi jednako odvratni?
• Naravno, mišiću moj!

Mujo i Haso planduju na plaži, pa Mujo kaže:
• Moja Fata tek juče naučila da pliva, a vidi je danas, ... roni već dva sta.

Stoji Ciga sa vrećom na autobuskoj stanici, dođe jedan gospodin i stane kraj njega. Sedne gospodin na vreću a Ciga mu kaže:
• Pazi na jaja!
A gospodin upita:
• Otkad se jaja nose u vreći?
A Ciga:
• Nisu jaja, nego bodljikava žica.

Kasni vojnik na postrojavanje pa trčeći staje u vrstu. Kad ga je video, komandir, besan ko ris viče:
• Vojniče, zašto kasniš?
• Prase!
• Kakvo, bre, prase?
• Slonče!
• Kakvo prase? Kakvo slonče?
U tom trenutku javlja se drugi vojnik, pa kaže:
• Da Vam objasnim gospodine komandire. Znate, ... on je iz Niša ...
• Pa dobro, iz Niša je, ali šta mu znače to prase i to slonče?
• Prase, to znači: prao se!
• Aha! A slonče?
• Pa, sa lončetom!

Ulazi plavuša u prodavnicu i traži:
• Litar kisele vode, molim!
• Ne kaže se kisele vode nego mineralne – ispravi je prodavac.
• Dobro. Pored mineralne vode, dajte mi jedne mineralne krastavce i, molim vas, skinite taj mineralni osmeh s lica.

• Hej ćao, hoćemo li večeras na ćevape ili pljeskavicu?
• Ja sam vegetarijanka.
• E, ima pored restorana odličan travnjak!

• Da li ste sigurni da želite ove fotografije za dokumenta? Izgledate pijano na njima!
• Da, želim takve, jer ću tako izgledati kada me policija zaustavi!

Najsigurniji način da raskineš sa nekim je da ga pozoveš u McDonalds. Nemaju viljuške, oštre noževe, ni teške tanjire, a uvek možeš da se sakriješ iza nekog debelog deteta.

Američki biznismen koji boravi u Moskvi vodi svoj dnevnik i ovako zapisuje:
1. dan: Danas sam pio sa Rusima - za malo nisam umro.
2. dan: Danas sam pio sa Srbima - bolje da sam juče umro.

Šta dobiješ kada ukrstiš zmiju i ježa?
• Dva metra bodljikave žice.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...