Dobro Perice, sedi

Ide Perica ulicom i sretne ga nastavnik: • Dobar dan, Perice. Znaš li, molim te, koliko je sati? • Pola tri, nastavniče. • Dobro, Perice, sedi.

Razgovaraju dva prijatelja: • U mojoj firmi traže blagajnika. • Zašto? Pa prošle nedelje ste uzeli novog. • Jes'. Baš njega i traže.

Jedi šta god želiš, a ako se ljudi budu smejali tvojoj kilaži, pojedi i njih!

Moju generaciju u mladosti je život mazio, ... a zna se šta posle maženja sledi.

• Perice, koji mesec ima 28 dana? - pita učiteljica. • Svaki učiteljice, a neki imaju čak i više.

Muškarac pocrveni samo tri puta u životu: • Kada kresne prvi put. • Kada prvi put ne može da kresne drugi put. • Kada drugi put ne može da kresne ni prvi put. Žena takođe pocrveni samo tri puta u životu: • Kada se kresne prvi put. • Kada se prvi put kresne za pare. • Kada prvi put mora da plati da bi je neko kresnuo.

Zašto je Hitler umro? • Stigao mu je račun za gas.

Pita učiteljica Pericu: • Kad se okreneš prema Suncu koje se rađa, na desnoj strani ti je jug, na levoj ti je sever, a šta ti je pozadi? • Dupe!

Došla inspekcija za ispitivanje porekla imovine, kod nekog nekog tipa, pa ga pita inspektor: • Odakle vam ova kuća od 800 kvadrata? • Dobio sam na opkladu, insektore. • Dobro, a odakle vam vila na moru sa 25 apartmana? • I to sam dobio na opkladu. • Dobro. A odakle vam ova mečka 600 SEL pred kućom? • Pa, i to sam dobio na opkladu. ... Slušajte me pažljivo. ... Da se opkladimo ja i vi u 20.000 evra da ja imam tri jajeta u gaćama! Insektor ne verujući da postoji čovek sa tri jaja pristade na opkladu. Stavi ruke u gaće optuženog i ustanovi da on ipak ima samo dva jajeta: • Eto vidiš, imaš samo dva jaja. Opklada je moja! • U pravu si inspektore, a vidiš li ti onu trojicu tamo iza kuće? • Vidim, kako da ne! • E, ja sam se sa njima opkladio u 150.000 evra da će inspekcija za poreklo imovine da me uhvati za jaja!

• Gde ćeš za Novu? • Kući. • Ma da bre, to ti je najbolje, ja sam uvek govorio da je kući najbolje! • A ti? • Egipat, 10 dana, all inclusive.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...