VICOTEKA

Pored male devojčice u avionu sedi menadžer jedne velike kompanije. Okrene se prema njoj i kaže:
• Ne bi li mi malo razgovarali? Čuo sam da vreme u avionu prođe brže, ako se razgovara sa saputnicima!
Devojčica, koja je upravo otvorila knjigu, zatvori je, okrenu se prema njemu i kaže:
• O čemu bi hteli da razgovaramo?
• U stvari, ne znam ni sam - kaže menadžer - Kako bi bilo da govorimo o nuklearnoj energiji?
• U redu - kaže devojčica - to bi bila zanimljiva tema! Ipak mi dozvolite da Vas pre toga ja nešto pitam! ... Konj, krava i srna jedu jedno te isto - travu! Međutim, srna izbacuje iz sebe sitne kuglice, krava pljosnate kolače, a konj izbacuje loptaste komade suve trave. Zašto je to tako?
Nakon kraćeg razmišljanja menadžer reče:
• Ne znam kako da to razumem!
• Smatrate li se onda dovoljno kompetentnim da govorite o nuklearnoj energiji, kada ništa ne znate ni o običnim govnima?

Uhvatio je oko struka, pribio je uza zid i tiho joj šapnuo:
• Imaš li 20 evra do prvog?

Policija napravila raciju u kafiću i pitaju nekog nadrogiranog tipa što će mu nož, a on odgovara:
• Pa, za svaki slučaj, ako neko donese tortu.

Koji je najbolji čovekov prijatelj?
• Kalkulator - na njega uvek možeš da računaš!

Sasvim je logično da u Kini nema pasa lutalica. Ni u Srbiji nema prasića lutalica.

Dođe udovica kod Svetog Petra i pita može li videti svog pokojnog muža. Kaže Sveti Petar:
• Naravno! - uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže:
• E, među anđelima nije.
Onda traži u drugoj pa kaže:
• Nije ni u čistilištu. Nema ga!
Uzme još jednu knjigu, traži, pa će:
• Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima.
Najednom se priseti i upita udovicu:
• Koliko ste dugo bili u braku?
Udovica:
• Pa nekih 50 godina ...
Na to će Sveti Petar uzimajući novu knjigu:
• Pa što ne kažete da je među mučenicima ...

Nosi Haso ormar uz stepenice i sreće komšiju. Komšija ga upita:
• Haso, gde ti je Mujo, da ti pomogne?
• Evo ga unutra, nosi fioke.

Ja nikada ne koristim žmigavac, ... šta je koga briga kuda ja idem!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Deda čita novine i okrene na stranu sa umrlicama, kad uleti unuk i pita:
• Šta je deda, opet si na Fejsu?

Otišli Lala i Sosa u Novi Sad na Sajam poljoprivrede. Na jednom štandu prezentator predstavlja bika i kaže:
• Ovaj bik može da se pari sa kravom jedanput dnevno.
Komentariše Sosa:
• Aha! Je l' čuješ ti ovo, moj Lalo?
Lala ćuti. Na drugom štandu za bika kažu:
• Ovaj bik može da se pari sa kravom na svakih sat vremena.
Komentariše Sosa:
• Aha! Je l' čuješ, Lalo, šta muški vragolani rade?
Lala ćuti. Na trećem štandu, kažu:
• Ovaj bik može da se pari sa kravom tri puta u toku jednog sata!
Komentariše Sosa:
• Aha! Je l' čuješ tek ovo, Lalo?
Lala, znatiželjan, pita prezentatora:
• Izvini, je l' svi ti bikovi to uvek rade sa istom kravom?
Prezentator, zgrožen ovim naivnim pitanjem, odgovori:
• Taman posla! To se uvek radi sa drugom kravom.
Na to se Lala okrene svojoj Sosi i kaže:
• Aha! Je l' čuješ, moja Soso?