VICOTEKA

Dolazi Milisav kući posle celodnevnog rada na njivi, izvali se na trosed i požali:
• Noge su mi mrtve umorne!
A Živadinka će na to:
• Sudeći po mirisu, umrele su pre tri dana!

Neko pije od sreće, neko od tuge, a nas dvojica od trećeg osnovne.

Idu dve nule ulicom i sretnu osmicu. Kaže jedna nula onoj drugoj:
• Vidi seljanku kako se utegla!

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

Zašto slon ne želi da koristi kompjuter?
• Boji se miša.

Sreli se Mujo i Haso na čaršiji pa otišli u kafanu na rakijicu, i nakon nekog vremena počne Mujo da hvali Fatu:
• Haso, bolan, moja ti je Fata jako brižna i baš me ono pravo voli!
Haso ga zbunjeno pogleda i upita:
• A jel'? A kako to?
Mujo se isprsi:
• Guzim ti ja nju sinoć, guzim, ... oznojio se sav, kad ti moja Fata men' kaže: Joooj, Mujo, kako si se oznojio, mog'o b' se pre'ladit', da bar ima 'ko da te malo odmijeni ...

Kaže Milanče ocu:
• E, stari, kada bi ti prodao onu njivu, dole u lugu pored Jasenice, pa da mi daš pet 'iljada evra da snimim CD ...
• A da ja tebi dam dvesta evra, pa ti idi snimi glavu - odbrusi mu Radisav.

Ide klinac ulicom i plače na sav glas. Naiđe komšinica i upita klinca zašto plače. Klinac će:
• Teto, tata mi je zadavio mačiće!
Komšinica će, zgranuta:
• Dobro, de, nemoj plakati, kupiće ti teta nove.
• Ali, tata mi je obećao da ću ih ja zadaviti!

• Vidimo se večeras ...
• Ne mogu, imam smrtni slučaj!
• Ijao, baš mi je žao, ... a ko ti je umro?
• Umrla mi svaka želja da te vidim!

Čovek je pitao devojku u fakultetskoj biblioteci:
• Mogu li da sednem pored tebe?
Devojka glasno odgovori:
• Ne, ja ne želim da provedem noć s tobom!
Svi studenti u biblioteci su momentalno uputili prezrive poglede u njegovom pravcu. Nakon par minuta, devojka je prišla tiho stolu za kojim je on sedeo i rekla:
• Ja studiram psihologiju, i znam šta čovek misli. Pretpostavljam da ste se osećali veoma neugodno, zar ne?
Čovek joj na to reče vrlo glasno:
• 500 evra za jednu noć!? Pa, to je previše!
Svi u biblioteci užasnuto pogledaše u devojku. Tada tip njoj šapnu:
• Ja sam studirao pravo i znam kako zajebati ljude.

• Mama, da li je naporno prati prozore? – pita mali Perica.
• Da, sine, jako je naporno! – uzdahnu majka.
• Onda mi zahvali, upravo sam jedan razbio!