VICOTEKA

Pričaju dva poznanika:
• Kako je kod vas u firmi?
• K`o u VIP-u!
• Opa, pa to znači da su vam dobre plate?
• Ma jok, nula dinara po minutu!

Zvoni zvono na interfonu:
• Ko je?
• Majstor za prozore!
• Ali, ... ja upravo imam majstora?!
• Znam, ... to sam ja, ... ispao sam.

Na ručku na koji je bila pozvana porodica iz komšiluka, mali Perica se ponudio da izgovori molitvu:
• Dragi Bože, zahvaljujem ti što si mi dao tako dobre roditelje. Hvala na gostima i njihovoj djeci, koja su mi pojeli sve kolače i sladoled. Blagoslovi ih tako da više ne dolaze ponovo. Oprosti komšijinom sinu koji se valjao sa mojom sestrom na njenom krevetu, i njegovoj sestri zato što je jela kobasicu iz gaća moga brata. Ove zime molim te pošalji odjeću svim siromašnim, golim tetama iz tatinog telefona i izgradi skrovište za jadne muškarce koji koriste maminu sobu kada je tata na poslu!

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju.
• Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo?
• Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika.
• Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi?
• Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom.
Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat.
• Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene.
Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio:
• Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat.
• Odlično! Kazni ga da se nauči pameti.
• Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba.
• Tim bolje - kaže šef.
• Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi.
• Gradonačelnik?
• Važniji.
• Poslanik?
• Važniji.
• Predsednik vlade?
• Ma, još važniji.
• Dobro - kaže šef - pa ko je?
• Ja mislim da je Bog.
• Zašto misliš da je Bog?
• Šefe, šofer mu je Papa!

Objavio Perica status na društvenoj mreži:
• Neko ide u školu, a neko ide da pika fudbal.
U komentaru njegova mama napisala:
• Nekog posle škole čeka ručak, a nekog batine!

Drži slepac turpiju i pipka je sa svih strana. Naiđe mu prijatelj i pita ga šta radi. Slepac kaže:
• Ma, idi, u životu nisam čitao dosadniju knjigu!

Idu dve cipele ulicom, vide čizmu, pa jedna kaže:
• Gledaj, eno žirafe!

Pričaju Francuz, Amer i Bosanac o vernosti svojih supruga ... Francuz kaže:
• Ja uzmem nedelju dana odmora, a ženi kažem da idem na službeni put. Pratim je svuda gde ide, s' kim se viđa, sve saznam ...
Amerikanac će na to:
• Ma hajde, ja platim privatnom detektivu da je prati, on mi donese slike, izvode telefonskih razgovora, sve saznam, kad, gde, sa kim ...
• Koje ste vi budale – kaže Bosanac – ovaj troši pare na detektiva, ovaj se šunja po žbunju, prati ženu. Ja jednostavno izađem na terasu ujutro, onako u gaćama i potkošulji, vidim komšinicu preko puta i viknem joj – 'Đe si kurvooo', - a ona meni - 'Šta? Ja kurva? ... a ona tvoja, sa ovim ... sa onim' – i sve mi ispriča.

• Radiš li ti nešto?
• Da, ja sam “personal assistant of the executive technical head manager”!
• `Ajde, kaži  ti to po naški.
• Dodajem alat majstoru ...

Došao šesnaestogodišnji Ciga kod ćaleta i sav srećan kaže:
• Čale 'ču se ženim!
• To sine! Več sam se zabrin'o da ne prematoriš! Kak'a je mlada?
• Ma, super čale, k'o Rijana, sam' još lepša. Jedanes' godine i još nevina.
• A, je l' ima ona čaleta i braču?
• Ima bre, nego šta!
• Pu, bre, teraj to u pizdu materinu, kad nije valjala za svoju familiju, neće ni za našu!

Razgleda američka vojna delegacija naš muzej avijacije u Surčinu pa vide i ostatke svog nevidljivog F117. Šef delegacije upita našeg pilota koji im je bio vodič:
• Znamo da Vam je PVO bila odlična ali me zanima kako ste se osećali dok ste ratovali protiv najveće sile na svetu?
Na to će naš pilot, pomalo zbunjeno:
• A, pa nismo mi nikada ratovali protiv Rusije.