VICOTEKA

Pričaju dva poznanika:
• Kako je kod vas u firmi?
• K`o u VIP-u!
• Opa, pa to znači da su vam dobre plate?
• Ma jok, nula dinara po minutu!

• Tata, kad sam bio mali, sećam se da kada se ti i mama posvađate uveče, lete tanjiri, šerpe, ... a ujutru oboje cvrkućete. Sad po 3 mesece ne progovarate ni reč posle svađe?
• E sine, pre neku godinu, obesio se onaj što nas je mirio ...

• Mama, da li je naporno prati prozore? – pita mali Perica.
• Da, sine, jako je naporno! – uzdahnu majka.
• Onda mi zahvali, upravo sam jedan razbio!

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka.
• Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma?
• Jesen dođe, ja se ne oženih.

• Ćao, šta piješ?
• Beži seljaku, čekam dečka!
• Seljanko, ja sam konobar.

Mujo i Haso se sreću u zatvoru. Pita Mujo:
• Haso, šta je tebe dovelo u zatvor?
• Sudbina - odgovara Haso - a tebe?
• Policija ...

U bolnici, kuca neko na vrata bolesničke sobe. Bolesnik pita:
• Ko je?
• Hemo!
• Koji Hemo? - pita bolensik.
• Terapija!

Pita otac Pericu:
• Sine, jesi li popravio onu jedinicu iz matematike?
• Nisam tata, dnevnik je ostao kod učitelja.

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica:
• Mama je bolesna, otišla sam kod nje.
On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica:
• Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj.
Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu:
• Sanjaj o meni.
Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu:
• Kuda? Kuda?

Kaže Mujo Fati:
• Fato, 'ajde da poradimo na tvojoj lepoti.
• 'Ajde!
• Ti idi da se šminkaš, a ja idem da se napijem!

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?