Daću ti obe

Izlazi pandur iz pekare, dolazi do svog kolege i kaže mu: • Ako pogodiš koliko imam kifli u kesi, daću ti obe.

• Dobra ti ova rakija, od koga je? • Od komšije. • Je l' prodaje? • Jok, ostavlja podrum otključan.

Imao čovek lovačkog psa koji je bežao kad god bi blizu njega pukla puška. Jednom mu dođe rođak sa sela i kaže: • Daj ti meni tog psa da ga vodim na selo. Gore se stalno puca zbog svadbi, ispraćaja i drugog. Posle tri meseca, vraća rođak sa sela psa i kaže čoveku da ga je izlečio. Da bi testirao psa, čovek ga povede u lov. Kad se začuo prvi pucanj, pas zapeva: • Danas majkoooo, žeeeniš svooooga sina ...

• Perice, koji mesec ima 28 dana? - pita učiteljica. • Svaki učiteljice, a neki imaju čak i više.

Psihijatar možda i može da pomogne, ali je psovanje jeftinije.

Zašto se ne treba kačiti sa Cigom koji ide u prvi razred osnovne škole? • Zato što mu ćale ide u osmi razred.

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče: • Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu, sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas. Slovenac odgovara: • Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati. Pita ga Hrvat: • Pa šta piše na plakatima? Slovenac odgovori: • Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Zove sin tatu: • Upomoć, tata, požar u kući! Otac odgovori: • Tiše, sine, probudićeš mamu.

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube. • Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem. • Imam, baba, porculanske. • Koliko ti oni koštaju? • 500 eura. • Imaš li, sinko, neke jeftinije? • Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura. • Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare. • Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju. • Dobro, sinko. Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje: • Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu: • Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari! Nakon završenog posla, pita anđeo: • Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda? Bog reče: • Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine: - Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan. - Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek. - Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Muškarci bi manje lagali, kada bi žene manje pitale!