VICOTEKA

• Kako da je osvojim, brate?
• Pa budi joj sve!
• Pa budio sam joj i majku i oca i brata i sve u kući.

Dva Crnogorca opljačkali banku, vratli se kući i doneli novac. 
Kaže jedan drugom: 
• I, hoćemo li da brojimo ili da čekamo da na Dnevniku kažu koliko smo uzeli?

U dilemi sam ... da li sa obijem banku, ili da osnujem stranku ...?

Mujo kaže Hasi:
• E moj jarane, još uvek se sećam zadnjih reči moje pokojne Fate ...
• Pa, šta je rekla?
• Ne okreći taj pištolj prema meni, idiote jedan!

Za nekoliko godina, kontrolni iz matematike imaće ovakve zadatke:
• Ana je imala 40 lajkova. Za nekoliko minuta Ana je dobila još 220 lajkova. Šta je Ana uradila?

Rešenje zadatka:
• Ana je dodala sliku sa izbačenim sisama.

Novi mladi policajac otišao u patrolu sa starijim kolegom. Tada su preko radija dobili obaveštenje da se veća grupa ljudi okupila na ulici blizu njih. Želeći da se dokaže, početnik je zamolio kolegu da mu prepusti slučaj i kada su se dovezli do ljudi, izašao iz kola i autoritativno viknuo:
• Razilazite se!
Niko se nije ni pomerio, samo su ga začuđeno gledali. Razjaren, policajac još jače povika:
• Razlaz, kad kažem! Ovaj skup nije dozvoljen!
Grupa je počela da se smanjuje, neki su ga uvređeno pogledali, a policajac, sav važan pita starijeg kolegu:
• Šta kažeš, kako sam odradio stvar?
• Nije loše za početak - kaže mu kolega - obzirom da je ovo bila autobuska stanica.

Nađu dva kostura motor na groblju:
• Hajde da se provozamo - kaže prvi.
A drugi kostur kaže:
• Važi, sačekaj me tu, odmah se vraćam.
Vraca se on i nosi krst, a prvi ga pita:
• Šta će ti to?
A ovaj će na to:
• Ne idem nigde bez lične karte.

• Kada ćeš na odmor?
• U septembru.
• Ideš negde?
• Da, ... drugima na živce.

Zašto Piroćanac ima švalerku?
• Neće da troši svoju ženu!

Kaže učiteljica:
• Perice, kaži jednu prostu rečenicu.
• Jovica jede govna!
• To je nepristojno. Treba da kažeš prostu, a ne prostačku rečenicu!
• Je l' može ovako: Jovica jede pitu?
• Odlično. A sad kaži zašto je ova rečenica prosta?
• Zato što je pita od govana!

Jorgovanka zove komšinicu preko plota:
• Zorice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, Jorgovanka, ... i ja čekam muža!