VICOTEKA

Došao Mujo kod Tarzana u goste. Tarzan ga lepo dočeka i povede po džungli kao svaki kulturan domaćin. Dok su tako išli Tarzan sve vreme mumla nešto sa životinjama. Mujo oduševljen pita Tarzana:
• Je li, Tarzane, kako si ti naučio da pričaš sa životinjama?
• Ja sam se ovde rodio, tu sam odrastao, životinje su me odgajile, i tako sam naučio – odgovori Tarzan.
Mujo se lepo proveo i sada je došao red na Tarzana da uzvrati posetu. Došao Tarzan i normalno, sada povede Mujo njega po mahali. Idu oni tako i naiđu na psa:
• AV AV AV! – zaurla pas.
• Je li, Tarzane, šta kaže, alaha ti? – upita Mujo.
• Kaže da si ga gađao kamenom pre neki dan – odgovori on.
Idu oni dalje i naiđu na mačku:
• Mjauu!
• Tarzane, šta kaže? – pita Mujo.
• Vukao si je za rep prošle nedelje – odgovori Tarzan.
Naiđu na kozu:
• Beeeee Beeeee!
A Mujo će ti:
• Laže kurva, Tarzane, ništa joj ne veruj!

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?

Putnik na zadnjem sedištu taksija bio je prvi put u ovom gradu i svidela mu se jedna stara zgrada, pa potapša vozača po ramenu kako bi ga o tome nešto priupitao. Mujo zaurla, izgubi kontrolu nad autom, umalo udari u autobus, uspaničen vrišti i dalje, pope auto na pločnik, jedva izbegnu pešake i zaustavi auto tek santimetar ispred izloga. Na to će putnik:
• Molim Vas, oprostite, nisam ni slutio da bi Vas lagani dodir po ramenu mogao tako uplašiti. U vašem gradu vas verovatno često pljačkaju!
Mujo odgovori teško dišući:
• Ma idi u pizdu materinu! Danas mi je prvi dan da radim kao taksista. Prethodnih 20 godina vozio sam mrtvačka kola.

Hodaju Mujo i Haso ulicom. Zaskoči ih pljačkaš i zatraži sav novac koji imaju. Obojica brzo izvade novčanike i počnu da vade novac. Na to se Mujo okrene prema Hasi i pruži mu jednu novčanicu:
• Bolan Haso, evo ti onih 100 evra koje ti dugujem ...

Svaka žena treba da zna - ručak je ukusniji ako se sprema ređe!

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Sa čim' Ciga jede pljeskavicu?
• Sa zadovoljstvom!

Kada pukne žica na violini, svirke više nema, a kada meni puknu živci, žurka tek počinje.

Došao novi doktor u Cigansko selo i posle nekog vremena žene počele da rađaju belu decu. Pošto je doktor bio jedini belac u selu, jedan od muževa shvati situaciju i ode kod doce na razgovor:
• A bre kume, kako to da naše žene sad odjednom nose belu decu?
• Pa Cigo, to ti je tako prirodno, znaš već, genetika ... Evo, uzmi za primer ono stado ovaca, sve ovce su uglavnom bele, a nađe se tu i tamo po neka crna.
Kad odjednom Ciga se uspaniči:
• Nema veze doktore, ti ćuti za ovce, a ja ću za decu.

Učiteljica pita:
• Deco, ko zna da mi objasni kako funkcioniše država?
Javlja se Perica:
• Država je kao prekookeanski brod. Kapetan je predsednik Vlade, a posada su ministri i oni vode taj brod kroz talase i oluje i sve druge nedaće ...
Učiteljica dobacuje:
• A narod?
Perica odgovara:
• Pa putnici su narod!
Učiteljica nastavlja:
• A šta rade putnici?
A Perica će kao iz topa:
• Pa povraćaju!

Pita Dragica Tomu:
• Tomo, koliko si imao glasova na izborima?
• Dva, Dragice, a što pitaš?
• Uuu, mamicu ti tvoju, znala sam da imaš ljubavnicu!