VICOTEKA

Ako su Cecu stavili u čitanku, onda bi Aca Lukas trebalo da ide u udžbenik hemije.

Došla Lali njegova kćerka Anđelka sva srećna i viče:
• Tajo, tajo, udajem se!
Lala se zbuni i upita:
• Ta za koga se udaješ?
Anđelka veselo reče:
• Za Spiru iz tvoje firme!
Lala se počeša po glavi, nakašlja i reče:
• Slušaj, nezgodno mi je sad to da ti rečem, ali kad smo se tvoja mama Juliška i ja jednom svađali, ja malo zastranio i ... uglavnom, Spira ti je polubrat, ne možeš se udati za njega, i nemoj da bi to rekla materi, ubiću te!
Anđelka pokunjeno izađe i prekine sa Spirom. Evo nje za tri meseca, opet srećna uleće u sobu i viče sa vrata:
• Tajo, tajo, udajem se!
Lala za svaki slučaj upita:
• Ta za koga sad?
Anđelka veselo ispali:
• Za onog slatkog Pantu iz tvoje firme!
Lala se opet počeša i reče:
• Slušaj, i tu imaš problem, kad sam se posvađao sa Spirinom majkom ... nema veze, uglavnom, i Panta ti je polubrat i opet ništa od svadbe, i nemoj da te čujem da si to rekla materi!
Anđelka sva nesrećna ode do Juliške u kuhinju i ispriča sve:
• Mamo, evo već drugi put mi tata ne dopušta da se udam jer su mi momci njegova vanbračna deca!
Juliška smireno zapali cigaru, srknu kafu i mirno reče:
• Udaj se ti ćerka, za koga ti htela, Lala nije tvoja otac!

Sleteo mali đavolčić u Njujork i kaže:
• Ja sam mali đavolčić, imam mali koferčić i došao sam da kradem.
Ovi mu kažu:
• Ne možeš ovde da kradeš, idi u Englesku, tamo možeš da kradeš.
Otišao đavolćić u Englesku i kaže:
• Ja sam mali đavolćić, imam mali koferčić i došao sam da kradem.
Ovi njemu kažu:
• Idi u Nemačku, tamo ti se krade.
Ode đavolćić u Nemačku i kaže:
• Ja sam mali đavolćić, imam mali koferčić i došao sam da kradem.
Nemci će njemu:
• Idi u jednu malu zemlju dole na Balkanu, zove ti se Bosna, tamo ti se krade kol’ko ‘oćeš.
Doleteo đavolćić na aerodrom u Sarajevo i kaže:
• Ja sam mali đavolćić, imam mali ... ma gde mi je nestao koferčić!

Voze se majka i malo dete autobusom. Čovek koji je sedeo iza njih, poče da se igra s detetom, a ono ga ujede. Majka poče da viče na dete, a čovek da ga brani, jer je malo. Na to će majka:
• Prst tamo, prst vamo, pa posle kod kuće neće da jede!

Jebem ti ovu elektronsku cigaretu, ... svaki put je bacim kad naiđe bus!

Ide Milojko ulicom. U susret mu ide devojka:
• Ah – pomisli on – kad bi ona moja Radojka imala takve noge.
Posle nekoliko stotina metara, prolazi još jedna devojka:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takve grudi!
Posle nekih stotinak metara još jedna:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takvu guzu!
Stiže Milojko do kuće ... na kapiji stoji Radojka:
• Ah Radojka ... celim putem sam o tebi razmišljao.

Majka šiša sina, a on opirući se viče:
• Neću frizuru kao tata!
• Moraš sine, svi pričaju da ličiš na komšiju ...

Tončiju treba pomoć oko domaće zadaće i sjeti se da bi mu djed mogao pomoći, pa reče:
• Nono, ti si kao dugogodišnji moreplovac bio na svim kontinentima?!
• Jesan, jesan, dragi Tonči - odgovori mu djed.
• To znači, nono, da ti dobro poznaješ geografiju?
• Ne, dragi moj Tonči, ondi nisan nikad bija.

Putuje Lala vozom. Uđe u kupe u kome je samo jedna lepa devojka koja, zaneta čitanjem neke knjige, ne obraća pažnju na pridošlog putnika. Posle pola sata vožnje, ne skidajući pogled sa prelepe saputnice, Lala joj se obrati:
• Moliću vas lepo, gospojice, za jedno pitanje!
Devojka ga pogleda ...
• Znate li vi možda moga brata Tozu?
• Ne znam ni vas ni vašeg brata! - odgovori devojka.
• E, vidite, dobro je što ga ne znate, jer da ga znate, ta on bi vas o'ma, sa oproštenjem, i to bez pitanja - kaže Lala i brzo nastavi - a, ja nisam taki. Ja fino zamolim, pa ako date, date!

Hitna prevozi debila u duševnu bolnicu. Na jednoj nizbrdici vozač viknu:
• Upomoć, ne rade nam kočnice!
• Ne brini, na kraju ulice ima znak STOP! - dobaci debil.

Pitaju Cigu:
• Jesi li čuo da u se u nedelju ujutro u 3h mora vratiti sat?
Ciga:
• `Bem ti kamere i ko ih izmisli ... Dobro, vratiću ga odakle sam ga ukrao!