VICOTEKA

Leskovčanin uleteja u crkvu, i vika:
• Pope, oću se ispovedim!
• Ajde, sinko.
• Ovakoj, pope. Vrnem se jučer od rabotu i dovedem žensku u stan. Pope, kad sam gu dovatija da gu onodim ...
• Dobro, sinko, izbegni toj koje si rabotija, pričaj dalje.
• Pa, malko mi beše što sam gu dovatija, nego pozva tri drugara, pa kad gu svi dovatimo, toj ti beše i otpozadi, u sve moguće rupe ... iznaripamo vu se svi četvorica!
Pop ustade, već ga znoj oblija, pa vika:
• Reko ti be, bez detalji! Što toj meni pričaš?
• Pa pope, nema kome nesam pričaja ...

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu.
Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče:
• Topola!!
Perica izvadi čokoladu i poče da jede.
• Pa je'l ti izlaziš u Topoli?
• Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Dođe Haso kući i gurne ruku ispod Fatine suknje, pa je upita:
• Je li, Fato, gde su dlačice?
Fata ćuti. Opet će Haso:
• Je li, bre, Fato, gde su dlačice?!
Na to će Fata:
• Je li, Haso, jesi li ti došao da jebeš ili da štrikaš?

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Hteli Peričini roditelji da se kresnu, pa njega poslali na terasu da im priča šta se dešava napolju. Stoji Perica na terasi i priča:
• Eno vidim jednog čiku sa šeširom, ... neka deca igraju fudbal, ... komšinica ide u prodavnicu, ... vidim susedni soliter, ... a eno ga Ivica na terasi, mora da se i njegovi opet jebu.

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon':
• Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se!
Zatim kao okrene drugi broj:
• Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se!
Opet kao okrene treći broj:
• Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije.
Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao:
• Dobar dan, što mogu učinit za vas?
A jedan od one trojice kaže:
• Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Dođe Piroćanac u kafanu vikne:
• Konobaru, donesi ovamo pola hleba i jedno ćevapče.
Konobar mu odgovori:
• Pazi da se ne najedeš!
Posle pola sata, Piroćanac opet zove konobara:
• Donesi još pola hleba da izjedem ono ćevapče.

Uđe plavuša u autobus pun ljudi. Nema slobodnog mesta. Šta će, stane na sred autobusa i odjednom prdne. Razmišlja:
• Šta sad da radim, poješće me blam?
Uhvati se za rukohvat i počne da ga okreće gore - dole, tek toliko da se čuje neki zvuk sličan prdežu. Priđe joj neki momak i kaže:
• Ma, ni blizu.

Posle obilaska španskog grada, turista završi u jednom restoranu. Dok je ispijao sangriju, primeti kako konobar gostu za susednim stolom servira ogroman tanjir s nekim specijalitetom koji ne samo da je dobro izgledao, nego je i sjajno mirisao, pa brže bolje upita konobara:
• Šta vam je to?
• Senjor, imate odličan ukus, to su testisi bika koji je stradao na jutrošnjoj koridi. Pravi specijalitet!
• Moram to probati, donesite i meni jednu porciju.
• Žao mi je senjor, to služimo samo jednom dnevno, imamo svakoga jutra samo jednu borbu s bikom, ali ako hoćete, mogu vas rezervisati za sutra.
Turista potvrdi, i sutradan, kad je ponovo došao u restoran, jelo je bilo spremno. Nakon što ga je dobro osmotrio sa svih strana i pojeo par zalogaja, pozove kelnera:
• Ovo je stvarno jako dobro, ali vidim da je danas porcija puno manja u odnosu na onu porciju od juče?
Konobar slegne ramenima:
• Si, senjor. Ponekad i bik pobedi!

Pita Lala Sosu:
• Je l', Soso, znaš li ti koja je životinjsko - biljna simbioza najbolja?
• Nemam pojma, Lalo – odgovara Sosa.
• Pa sarma, Soso.

U otmeni restoran dolazi veliki poznavalac hrane i kaže konobaru:
• Želim da mi donesete pekinšku patku!
Konobar donese patku, on gurne prst patki u guzicu, lizne prst i kaže:
• Ova patka je iz Šangaja! Ja sam tražio PEKINŠKU patku!
Konobar se vraća sa novom patkom, kritičar opet gurne prst patki u guzicu, lizne prst i ljutito kaže:
• Ovo je Indonežanska patka! HOĆU PEKINŠKU PATKU!
Konobar donosi treću patku i posle testa prstom, čovek zadovoljan potvrdi da je ovo stvarno Pekinška patka. Drugi konobar koji je to sve pomno pratio priđe mu i upita ga:
• Izvinite, znate, ... ja sam siroče i ne znam gdje sam rođen, ... kada bi mogli da mi pomognete bio bih Vam veom zahvalan.