VICOTEKA

Leskovčanin uleteja u crkvu, i vika:
• Pope, oću se ispovedim!
• Ajde, sinko.
• Ovakoj, pope. Vrnem se jučer od rabotu i dovedem žensku u stan. Pope, kad sam gu dovatija da gu onodim ...
• Dobro, sinko, izbegni toj koje si rabotija, pričaj dalje.
• Pa, malko mi beše što sam gu dovatija, nego pozva tri drugara, pa kad gu svi dovatimo, toj ti beše i otpozadi, u sve moguće rupe ... iznaripamo vu se svi četvorica!
Pop ustade, već ga znoj oblija, pa vika:
• Reko ti be, bez detalji! Što toj meni pričaš?
• Pa pope, nema kome nesam pričaja ...

Sretnu se Mujo i Haso u parku jedne noći i kaže Mujo Hasi:
• Joj, dobro što si naišao, našao sam jednu ... Kaže da će nastaviti da se viđa sa mnom, ako mogu tri puta da je kresnem. Ja sam odradio dva puta, a ona je eno tamo ... čeka treći, a ja ne mogu. Hajd’ ti obavi, neće ni primetiti, mrak je.
Ode Haso, počne da radi, u to naiđe policajac, uperi lampu i upita ih:
• Šta to radite?
Na to će Haso:
• Eto, vodim ljubav sa svojom ženom.
• Uuu, oprostite, nisam znao.
• Nisam ni ja, dok nisi upalio lampu ...

Sedi Mujo u dnevnoj sobi i bleji u televizor, a njegov sin za stolom rešava domaće zadatke. Nakon par minuta sin upita:
• Babo, možeš mi pomoći oko zadataka?
Mujo se trgne i potvrdno klimne glavom:
• Jašta ću! Da čujem.
Klinac pročita zadatak:
• Ibro je za rođendan kupio 17 litara soka, 7 litara su popili njegovi prijatelji, 3 litra je popio Ibro sa roditeljima. Koliko soka je ostalo, ako je nana popila još 2 litra?
Konta Mujo, konta, i nakon pet minuta se oglasi:
• Kažeš, mali se zove Ibro?

Idemo da spremamo ispit iz matematike. Tebe i mene saberemo, odeću oduzmemo, noge podelimo, pa se množimo.

Ne znam zašto se svi ljute na političare?! Pa, nisu oni ništa uradili.

Parkiranje u Beogradu je kao seks:
• Koliko god da je dobro, uvek misliš da može bolje.
• Ženama je potrebno više vremena.
• Ako ne želiš da se potrudiš, uvek možeš da platiš.
• Zabranjena mesta su uvek uzbudljivija.
• Koliko god da se trudiš da nađeš savršenu poziciju, neko će da te kresne od pozadi.
• Veličina jeste bitna.
• Možeš da ostaneš do jutra ako baš moraš, ali u sedam, da više nisi tu.
• Ako je savršeno i slobodno, sigurno postoji neki problem.
• Moraš da poznaješ zone.
• Moraš da znaš da izađeš na vreme.
• Ako si na zabranjenom mestu, budi brz.

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

• Halo! Da li je to policija?
• Da, izvolite.
• Želim da prijavim nasilje u porodici.
• Recite.
• Baba me tera da jedem boraniju!

Žalosno je što će ova današnja deca u Srbiji misliti da je Mocart izmislio kladionice.

• Perice, nabroj mi 3 poznate ličnosti.
• Zidane, Beckham, Ronaldinho ...
• Dobro, a šta je sa Mozartom, Da Vinchijem ...?
• Pa učiteljice, ne poznajem baš najbolje rezervne igrače.

Silovali babu. Kada je došlo do suđenja, pitaju je:
• Kada Vam je bilo najteže?
Na to baba odgovara:
• Boga mi, kad mi digoše noge, a sve trunje iz opanaka u oči ...