VICOTEKA

Leskovčanin uleteja u crkvu, i vika:
• Pope, oću se ispovedim!
• Ajde, sinko.
• Ovakoj, pope. Vrnem se jučer od rabotu i dovedem žensku u stan. Pope, kad sam gu dovatija da gu onodim ...
• Dobro, sinko, izbegni toj koje si rabotija, pričaj dalje.
• Pa, malko mi beše što sam gu dovatija, nego pozva tri drugara, pa kad gu svi dovatimo, toj ti beše i otpozadi, u sve moguće rupe ... iznaripamo vu se svi četvorica!
Pop ustade, već ga znoj oblija, pa vika:
• Reko ti be, bez detalji! Što toj meni pričaš?
• Pa pope, nema kome nesam pričaja ...

Ušla plavuša u salon automobila, pa kaže:
• Dobar dan, želim da kupim auto!
• Model?
• Jaooooo, hvalaaaaa! Zubarka sam, nisam model ...

Dva frajera razgovaraju u školi:
• Da li je tačno da od poljupca može da se oslepi?
• O, da! Juče sam poljubio drugaricu iz škole i od tada moja devojka ne može očima da me vidi!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.

Davio se jedan čovek i vikao kako ne zna da pliva i da mu treba pomoć. A Crnogorac sa obale mu odgovori:
• Šta se dereš jado, ne znam ni ja da plivam, pa ne vičem!

Upala vojska u neko selo i sve redom pali, pljačka, ubija, siluje žene. Tako upadnu u jednu kuću gde žive baba i deda i hoće da siluju babu. Deda klekne i kaže:
• Nemojte deco ako za Boga znate!
A baba će:
• Ćuti deda, zna vojska šta radi!

Imate li sobu? - upita gost ušavši u hotel.
• Samo s pogledom na more, ali je skuplja od ostalih.
• A ako obećam da neću gledati kroz prozor?

Za bolesne, postoji bolnica. Za lude, postoji ludnica. Za budale nema ništa, zato ih ima svuda.

Ćerka odluči da upozna roditelje sa svojim dečkom na večeri. U jednom trenutku, k’o iz topa, otac pita dečka:
• Je li klipane, osim što uništavaš život moje ćerkice, čime se još baviš?
• Ah, ničim, živim od danas do sutra, od kafane do kafane, zajebavam se i tako ...
Tada će majka:
• Pa hvala Bogu, tako će i naša ćerka imati vremena da nađe drugog.
Na to će ćerka:
• Neću imati vremena, mama, trudna sam.

Šta je sreća u nesreći?
• Kad ti žena kaže da imaš najveći u selu.