VICOTEKA

Prilikom posete psihijatrijskoj bolnici, nadobudni ministar pita direktora bolnice na osnovu čega odlučuju koga će primiti u bolnicu na lečenje.
• Vrlo jednostavno - odgovori direktor - stavimo pacijenta pred kadu punu vode i damo mu čajnu kašičicu, čašu i kantu i kažemo mu da isprazni kadu na najbrži način.
• Aha, pa to je glupo - kaže ministar osmehujući se ka ostalim članovima delegacije - vi ih pravite blesavim, pa onaj koji je normalan, počne da vodu vadi s kantom.
• Ne - reče direktor - onaj koji je normalan izvuče čep sa dna kade. Želite li sobu sa balkonom ili bez?

Nekim ženama crveni karmin stoji kao seks, ... a nekim kao ajvar.

Ide zec kroz šumu i sretne mazgu:
• Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?
• Ja sam mazga.
• A šta je to mazga?
• To je kada ti je ćale konj, a keva magarica.
Zec slegne ramenima i nastavi dalje. Naiđe na vučjaka:
• Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?
• Ja sam Vučjak.
• Šta je to vučjak?
• To je kada ti je ćale vuk, a keva pas.
Zec slegne ramenima i nastavi dalje. Naiđe na konjsku muvu:
• Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?
• Ja sam konjska muva.
• Eee, ne zajebavaj.

Smuvaju se Mujo i Italijanka, šetaju oni plažom, a Italijanka mu kaže:
• Baciami amore! ( Poljubi me, ljubavi! )
• Kud da te bacim u more?
Italijanka ponovi:
• Baciami amore!
• 'Ajd kad si tako navalila!
Baci je Mujo u more, a Italijanka počne da vikče:
• Aiuto, Aiuto! ( U pomoć, u pomoć! )
A Mujo će:
• Ludačo, nije more ljuto, nego slano!

Jedna krava pita drugu:
• Jesi li čula za bolest "kravlje ludilo"?
• Ma baš me briga, ja sam pingvin ...

Pozvala baka svoju trojicu unuka, pa ih pita šta studiraju. Prvi reče:
• Medicinu, bako.
• A čedo bakino, on će mene lečiti kad budem bolesna. A šta ti studiraš?
• Građevinu, bako.
• A, duša bakina, on će meni kuću popravljati. A šta ti studiraš?
• Istoriju umetnosti!
• Šta?
• Istoriju umetnosti!
• A je l', ... tebe baš bole kurac za baku?

Uvedeno novo pravilo u bolnicama:
• Od sada za vreme porođaja, pored muža, može da bude prisutan i otac deteta.

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

• Žao mi je, ali moram da te osudim zbog proizvodnje i prodaje rakije! - reče sudija Milisavu.
• A ko me video da proizvodim rakiju? - upita Milisav.
• Nisu te videli, ali su ti u podrumu pronašli za to potreban alat!
• Onda me osudite i za silovanje!
• Zašto za silovanje?
• Pa, imam i za to potreban alat!

Pita jedan pecaroš drugog:
• Kako to, kolega, da ti uvek imaš ribe, a ja šta god da uradim ne mogu da upecam?
• Otkriću ti tajnu. Ja svako jutro pre pecanja proverim na koju stranu mi je okrenuta ona stvar, pa prema tome zabacim i mamac, i do sada nisam pogrešio.
• A šta radiš ako ti stoji uspravno?
• E druže moj, onda ne moram da idem na glupo pecanje.

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...