VICOTEKA

Došao seljak prvi put u Beograd, ne može se da se snađe, pa pita jednog pandura gde se nalazi Kalemegdan. Pandur će njemu:
• E stari moj, pa to zna svaka budala ...
• Pa zato te i pitam! - odgovori seljak.

Upao zec u rupu i nikako ne može da izađe. Naiđe lisica, spusti mu rep i on izađe. Kaže on liji:
• Ako ti bude trebala pomoć ti me zovi.
Kroz nekoliko dana upadne lisica u tu istu rupu. Naiđe zec i spusti joj rep, ali kako mu je rep bio kratak, lisica nije mogla da ga uhvati. On brzo otrča po kola i na sajlu izvuče lisicu.
Naravoučenije : Nije važno koliki ti je, važno je da imaš kola.

• Šefe, kada će ženidba?
• Nemam ja potrebu za ženidbom, ... ja imam dve sestre koje mi kuvaju, peru, peglaju, spremaju stan, ...
• Znam šefe, ali ne mogu sestre baš u svemu da zamene ženu, ako me razumete!?
• Što? Pa, nisu to moje sestre  ...

Ako misliš da se svet vrti oko tebe, ... lezi i spavaj, sigurno ti je nizak pritisak!

Zbog krađe u prodavnici žena se nađe se pred sudijom:
• Šta si ukrala?
• Konzervu breskvi.
• Koliko je breskvi bilo u njoj?
• Pa, šest.
• Onda šest dana pritvora!
Iz pozadine se dere muž:
• Gospodine sudija, ukrala je i konzervu graška!

Muž kasno dolazi kući i zatiče poruku od žene zakačenu na frižideru:
• Ne mogu više! Ovo više ne funkcioniše, zbogom!
Muž u čudu, otvara frižider, svetlo radi, pivo je hladno, i misli:
• Šta joj je? Šta ne funkcioniše?

Hajde da vodimo ljubav?
• Bojim se ...
• Čega ljubavi?!
• Trudnoće ...
• To ne može da se desi.
• Obećaj mi Petre ...
• Obećavam Zorane!

Direktor firme za izradu stolarije obilazi svoje radnike i pita jednog:
• Koliko prozora možeš da napraviš za jedan dan?
• Dva - odgovori ovaj.
• Samo dva, ... zašto tako malo? Pa ja bih mogao da naprvim bar deset dnevno.
• Pa, naravno da možete, gospodine direktore. Vi ste stolar, a ja diplomirani ekonomista.

Kaže najstarija časna sestra ostalim sestrama u manastiru:
• Kćeri moje, ako je neka od vas videla muški polni organ, neka se javi.
Jave se dve sestre:
• Mi smo ga videle, majko.
• Operite oči ovom svetom vodom i bićete oslobođene greha! – kaže im najstarija.
One tako urade i vrate se u grupu. Majka Marija nastavi:
• Sad, ako je neka od vas dodirnula rukom onu stvar, neka priđe i opere ruke, i biće slobodna od greha.
Javi se jedna sestra i počne da pere ruke, kad se iz grupe začuje neka druga:
• Ne prljaj tu vodu toliko, ja ću sad morati usta tu da ispiram!

Molio bih nekoga iz Vrnjačke Banje da otključa moj katanac sa mosta. Hvala.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.